Рачић: Руси немају тајну базу у Нишу

Београд - Војнополитички аналитичар Александар Радић оцјенио да Центар за ванредне ситуације у Нишу не представља покушај "тајног инсталирања руске војне базе" у Србији

"Центар у Нишу је искључиво намењен потребама Министарства унутрашњих послова Србије и руског Министарства за ванредне ситуације. Није то никакав тајни покушај инсталирања војне базе, али у Србији има снажних група које стварају параноичне ситуације и збуњују странце нетачним информацијама", рекао је Радић за агенцију Бета.

Он је оцјенио да, у хипотетичком случају директног руског војног присуства у Србији, Центар у Нишу не би представљао ни олакшицу ни отежавајућу околност.

"Постоје друге тачке ако би се замислио такав фантастичан политички сценарио директног руског војног присуства у Србији. Тој сврси може да послужи било која војна инфраструктура, а не баш Ниш", казао је Радић.

По његовим рјечима, руски авиони и хеликоптери нису стално у Нишу, већ долијећу у складу с потребама.

"Авиони ИЛ-76, амфибије 'Беријев' и хеликоптери КА-32, долазе у Ниш у случају потребе њиховог ангажовања у ванредним ситуацијама. Тамо је стално базирано складиште материјално-техничких средстава које Русима омогућава лакше одржавање летелица које ангажују на гашењу пожара широм Медитерана - од Португалије до Турске", казао је Радић.

Коментаришући најаве раста притиска ЕУ на Србију да пооштри став према Русији, Радић предвиђа кулминацију притисака крајем септембра и почетком октобра, када у Србији треба да буде заједничка српско-руска војна вјежба.

"Влада Србије је у раскораку између онога што жели као стратешко опредељење - а то је улазак у ЕУ, и жеље да одржи добре односе са Москвом. С обзиром да ће се рат у Украјини наставити, кулминација притисака на Србију наступиће крајем септембра, када ће Војска Србије одржати војну вежбу са руским падобранцима", рекао је Радић.

По његовим ријечима, та вјежба ће, као медијски експонирана, послужити као повод за још снажније притиске на власт у Београду.

"Улазимо у период све већих притисака на Србију, чак и у оним сегментима у којима западне земље имају коректну сарадњу са Москвом. То је сасвим разумљив однос Запада према земљи кандидату за улазак у ЕУ, јер се од таквих држава често тражи да ураде и више о неким питањима, од самих чланица ЕУ", изјавио је Радић.

Како наводи Танјуг, према писању медија, САД и ЕУ сугеришу да се српско-руски центар за ванредне ситуације у Нишу затвори.

Професор београдског Факултета за безбнедност Милан Мијалковски истиче да су се и прије чули слични захтјеви, иако је јасно да центар у Нишу није војна база, и оцјењује да, уколико су наводи медија тачни, САД и ЕУ настоје да спрече било какво "појављивање" Русије у региону.

"Генерално посматрано, САД и ЕУ, а пре свега САД, већ годинама на Балкану имају апсолутни и потпуни утицај на све земље, а тај утицај је толико велики да се свако помињење Русије схвата као 'инфилтрација' и 'дочекује на нож'", рекао је Мијалковски Танјугу.

Он садашњу ситуацију са украјинском кризом упоређује са атмосфером из доба "хладног рата", те сматра да ће сукоби између САД, ЕУ и Русије бити још израженији, а притисци на Србију већи.

"Србија ће у том погледу бити изложена одредјеним притисцима и порукама с обе стране, са којима се за сада наше руководство веома успешно носи", рекао је Мијалковски.

Српско-руски хуманитарни центар у Нишу намјењен је брзом реаговању у случају пожара, поплава и земљотреса, а званично је почео са радом почетком 2012.

Почетком 2009. године, америчка Глобална агенција за стратешке анализе (СТРАТФОР) објавила је истраживање по коме би центар у Нишу могао бити први логистички центар са потенцијалном војном употребом изван територије бившег Совјетског савеза.

За разлику од Русије, која није војно присутна у региону, најпознатија NATO база на овом подручју је база "Бондстил" на Косову, која је у оперативној употреби од 2000. године.

По објављеним подацима из 2013. године, Русија је имала 25 војних база у иностранству а САД - тридесетак пута више.

Уз базе и аеродроме у региону - Италији, Румунији и Бугарској...- присуство NATO је много израженије и у други дјеловима свијета, али и Русија планира да ојача капацитете у том сегменту.

Русија планира да прошири стално војно присуство изван својих граница отварајући војне базе у неким страним земљама, изјавио је у фебруару руски министар одбране Сергеј Шојгу.

Он је навео да се на листи тих земаља налазе Вијетнам, Куба, Венецуела, Никарагва, Сејшели, Сингапур и још неколико држава, пренијела је руска агенција РИА Новости.

Москва тренутно има само једну поморску базу изван бившег Совјетског Савеза, и то у Тартусу у Сирији, али је судбина ове базе неизвесна због грађанског рата, који и даље траје у тој земљи, наводи руска агенција.

Украјинска криза, која је почела у априлу ове године довела је и до пооштрених односа Русије и NATO, чији званичници на самиту у Велсу разговарају о формирању ударне јединице за брзо реаговање и изградњу војних база на источним ободима NATO.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.