Пуштање Брацановића без посљедица

БЕОГРAД - Судије Врховног суда Србије које су пустиле на слободу бившег замјеника шефа БИA Милорада Брацановића неће бити разријешене и та одлука је коначна, рекла је вршилац дужности предсједника Врховног суда Србије Ната Месаровић.

Судије Врховног суда Соња Манојловић, Драгиша Ђорђевић и Миодраг Вићентијевић уважиле су почеком марта Брацановићеву молбу и пустиле га на условну слободу два мјесеца прије краја истека затворске казне.

- Непосредно пре него што сам дошла код вас у емисију тражила сам сагласност председнице Великог персоналног већа и добила да Велико персонално веће није нашло разлога да се покрене поступак за разрешење судија Манојловић, Ђорђевића и Вићентијевића и то је коначна одлука - објаснила је Ната Месаровић.

Она је навела да ће од другог до осмог септембра бити одржана јавна сједница Врховног суда Србије у трећестепеном поступку за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића.

На тој сједници биће разматране жалбе на пресуду осуђених на 40 година затвора Милорада Улемека Легије и Звездана Јовановића.
Месаревоћева која је предсједавала судским вијећем Специјалног суда које је изрекло пресуду за убиство Зорана Ђинђића је на питање зашто није било поступка за утврђивање политичке позадине тог злочина одговорила да је суд, као и у свим случајевима, био везан оптужницом Специјалног тужилаштва.

- Изван оптужнице није могло да се иде, нисмо могли током суђења да спроводимо истрагу за кривично дело које се никоме не ставља на терет. Зашто то није стављено, то није питање за мене, него за неког другог - нагласила је она.

Поводом пријетњи које су јој упућиване, Ната Месаровић је рекла да о томе не жели да говори јер су неки од осуђених за убиство Ђинђића још увек на слободи, односно у бјекству.

Брацановић

Милорад Брацановић је у затвору од септембра 2007. јер је правоснажно осуђен на двије године затвора за непријављивање припрема убиства бившег предсједника Србије Ивана Стамболића и предсједника СПО Вука Драшковића у Будви 2000. Он се бранио да му је првоокривљени Милорад Улемек Легија запријетио смрћу ако некоме каже за наређење Слободана Милошевића да се Стамболић убије, па је он о томе ћутао два мјесеца прије убиства. У Специјалном суду Брацановић је био осуђен 2005. на четири године, али му је Врховни суд због промјене закона којом је ублажена казна за кривично дјело за које је окривљен одредио казну од двије године затвора.

Брацановић је био замјеник команданта ЈСО и начелник безбједности те јединице до 2001. Почетком 2001. напредује и постаје шеф одјељења ДБ задуженог за прислушкивање и тајно праћење. Послије побуне ЈСО, новембра 2001, бива именован за замјеник шефа БИA и на том мјесту остаје до фебруара 2003. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.