Пуномоћник ће примити оптужнице умјесто Шекса, Векића и Мерчепа

Београд - Одјељење за ратне злочине Вишег суда у Београду ће, након што је Хрватска вратила оптужнице за ратни злочин против њених ратних руководилаца Владимира Шекса, Ивана Векића и Томислава Мерчепа, у наредним данима одредити пуномоћника који ће у нјихово име у Србији примити оптужнице – речено је у Вишем суду, а јавиле су агенције.

Суд је донио наребу да им се постави пуномоћник за пријем писмена, односно оптужнице, у складу са Закоником о кривичном поступку.

- Они су одбили пријем, па се мора одредити пуномоћник који ће примити писмена умјесто њих и онда ће се сматрати као да је њима уручена оптужница - рекла је портпарол Вишег суда Душица Ристић.

Она је додала да ће суд одредити пуномоћника из редова адвоката у Србији, али да за то не постоји неки одређени рок.

- Онда ћемо чекати даље шта ће се дешавати, пошто је против ове оптужнице дозвољен приговор. Када се уручи оптужница, онда тече рок за изјављивање приговора - рекла је Ристићева.

Хрватски министар правде Орсат Миљенић вратио је Србији оптужнице које је почетком децембра поново послала у Загреб, а у којима се ратни руководиоци Владимир Шекс, Иван Векић и Томислав Мерчеп терете за геноцид и оружану побуну.

У Хрватској је у јесен 2011. године, на Шексову иницијативу, донијет закон о ништавости одређених правних аката правосудних органа бивше ЈНA, бивше СФРЈ и Србије, што је изазвало негативно реаговање домаће и међународне јавности и за који је тражено укидање.

Садашњи министар правде Миљенић одговорио је српском министарству правде да оптужнице неће уручити и вратио их, при чему се позвао на Уговор о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима, који су у септембру 1997. потписали тадашњи министри спољних послова две државе, Мате Гранић и Милан Милутиновић.

Тим уговором Хрватска и Србија могу да одбију пружање правне помоћи ако је то у супротности са њиховим јавним поретком.
Хрватска је то одбијање образложила тиме да је оптужницу подигло војно тужилаштво ЈНA, да је оптужница за геноцид неоснована јер да је геноцид постојао њиме би се сасвим сигурно бавио Хашки суд и коначно, докази наведени у оптужници су "искази заробљених бранилаца Вуковара изнуђени физичком присилом у српским логорима".

Оптужнице је 10. августа 1992. подигло тадашње југословенско Војно тужилаштво и прослиједило их Војном суду у Београду и у њима се на 26 страница Шекс, Векић, Мерчеп и Бранимир Главаш терете да су с умишљајем подстрекивали 40 вуковарских бранилаца, који су, такође, оптужени на извршење кривичних дјела геноцида и оружане побуне.

Њих четворица се терете да су као овлашћени представници органа власти Хрватске и челни људи у ХДЗ-у за Славонију у фебруару и марту 1991. говорили и залагали се за уништење Срба у Хрватској и да су осмислили акцију чишћења и ликвидације Срба.

Векић је тада био министар унутрашњих послова, Мерчеп његов савјетник и командир јединице МУП-а која се повезује с ликвидацијама Срба у Загребу и западној Славонији, али и Вуковару и Госпићу.

Шекс је био шеф кризног штаба за Славонију и каснији војни тужилац, шеф Сабора и високи руководилац ХДЗ-а, док је Главаш био шеф кризног штаба за Осијек.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.