Продат стан од 10.068 евра по квадрату у Београду

Тако је у општини Савски венац, према Извјештају о стању на тржишту непокретности за посљедњи квартал 2021, реализована највећа цијена.

Затим слиједи Врачар с највишом цијеном од 3.937 по квадрату, у новоградњи.

Када је ријеч о новим стамбеним комплексима, послије Београда на води, највишу цијену је имао Вест 65 од 3.680 евра по метру квадратном, што је била и највиша постигнута цијена на Новом Београду.

У Београду на води у посљедњем кварталу 2021. постигнута је цијена од 10.068 евра по квадрату, а у истом периоду 2020. највиша цијена у том комплексу је била 8.754 евра, а 2019. у четвртом кварталу 7.703 евра.

Највиша просјечна цијена у новоградњи је забиљежена на Савском венцу од 3.328 евра.

На примјер, у новоградњи је просјечна цијена на Палилули била чак 2.060 евра , на Звездари 1.915 евра.

У староградњи највиша цијена у четвртом кварталу 2021. била је на Врачару 3.822 евра, затим у Старом граду 3.557 евра и на Савском венцу 3.278 евра.

На примјер, највећу просјечну цијену у четвртом кварталу 2021. у староградњи имали су Стари град 2.430 евра за квадрат, Врачар 2.254 и Савски венац 1.922 евра, док је најнижа просјечна цијена била на Старој Раковици од 1.263 евра.

У укупном промету непокретности у Србији у четвртом кварталу 2021. највеће учешће је имао промет станова.

Учешће промета станова је износило 29 одсто, колико је било и у четвртом кварталу 2020. године, а у односу на трећи квартал 2021. године веће је за један одсто.

Послије станова у четвртом кварталу највише је прометовано грађевинско земљиште 18 одсто, затим стамбени објекти 14 одсто и пољопривредно земљиште 14 одсто.

Током четвртог квартала 2021. године на територији Србије прометовано је укупно 47.938 непокретности, од чега 19.124 промета посебних дијелова објеката, 17.560 промета земљишта и 11.254 промета објеката.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.