Пресуда Симовићу 10. маја

Београд - Специјални суд у Београду заказао је за 10. мај изрицање првостепене пресуде некадашњем припаднику "земунског клана" Александру Симовићу.

Симовић је оптужен за безобзирно убиство свједока-сарадника Зорана Вукојевића Вука, 3. јуна 2006. године. Данас је окончан доказни поступак у том процесу.

То је било прво убиство неког свједока сарадника у Србији, а најављена пресуда, прва судска одлука за такав злочин.

Два дана раније, 8. маја, суд је планирао да саслуша завршну ријеч тужилаштва и одбране.

Александар Симовић је на почетку суђења у октобру прошле године негирао убиство Вукојевића, тврдећи да је то сазнао из медија. Он је, међутим, признао да је у стану на Новом Београду, у којем се крио током бјекства, скривао оружје, али да то оружје није било његово, већ покојног Зорана Повића Пове, који је настрадао приликом ликвидације Вукојевића.

У стану у ком је ухапшен Симовић пронађени су револвер "Смит и Весон", аутоматска пушка са муницијом, ручна бомба, као и муниција за магнум 357 којим је извршено убиство Вукојевића.

Из безбједносних разлога суђење је одржано у специјалној судници Окружног затвора у Београду.

Симовић је доведен у београдски Централни затвор из пожаревачке "Забеле", гдје издржава вишедеценијске казне због девет убистава и три отмице која је извршио као припадник "земунског клана", као и због учешћа у убиству премијера Зорана Ђинђића.

Вукојевић је био шеф обезбјеђења вође "земунског клана" Душана Спасојевића, који је послије убиства премијера Ђинђића пристао да сарађује са тужилаштвом и добио статус свједока-сарадника у процесу за тај атентат, као и у процесу против "земунског клана".

Симовић се терети за кривично дјело тешко убиство које је, како сматра тужилаштво за организовани криминал, учинио из безобзирне освете, јер је Вукојевић прихватио да свједочи против осталих припадника земунске групе што је довело до откривања и доказивања кривичних дјела која је вршио "земунски клан".

Тужилаштво сматра да је Симовић убиство извршио и из користољубља, јер је хтио да присвоји дио новца који се налазио код Вукојевића.

Вукојевић је статус сарадника добио 2003, али је касније дошао у сукоб са Јединицом МУП-а Србије за заштиту свједока, послије чега је изашао из програма заштите.

Према оптужници, Симовић који је у то вријеме био у бекству, заједно са Зораном Повићем Повом и више НН лица сачекао је Вукојевића испред куће у Земуну у улици Драгана Ракића 16.

Они су га савладали, убацили у кола и одвезли на ауто пут Београд-Шид, гдје му је Александар Симовић задао више удараца тупим предметом у главу, а потом пуцао у њега из магнума калибра 357 мм и погодио га у пределу главе груди и врата.

Мртвог Вукојевића је запалио и његово тијело оставио поред пута.

Приликом те отмице и комешања које се дешавало у аутомобилу, Повић је рањен, али су га остали превезли у Ургентни центар гдје је преминуо.

Александар Симовић је млађи брат Милоша Симовића који је ухапшен у јуну 2010. послије седам година бекства. Александар је ухапшен 25. новембра 2006. године у стану у улици Милентија Поповића 35 у Новом Београду. Са њим је тада била супруга Зорана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.