Представљена сабрана дјела Милорада Екмечића

Срна
Foto: Танјуг

БЕОГРАД- У Београду су представљена сабрана дјела академика Милорада Екмечића у 15 књига на 11.000 страница, која садрже сву писану заоставштину овог, једног од највећих, српских историчара и научника посвећеног судбини српског народа.

Овај капитални издавачки пројекат "Православне речи" представљен је у свечаној сали Дома војске у присуству предсједника Србије Александра Вучића, који је истакао да би ово велико национално дјело требало, као уџбеник, да буде у свим домовима као подсјетник за будућност, за дјецу која долазе.

Вучић је напоменуо да је имао част да два пута телефоном разговара са Екмечићем, човјеком невјероватног мира и снаге, који је савршено осјећао шта је потребно српској души и срцу, али када би осјетио да је претјерао, вратио би се на српску главу и износио непогрешиве закључке.

"Пред нама је вероватно најтежи период, тежи и од деведесетих година прошлог века. Видећете ко ће се како држати, понашати и са колико храбрости у том процесу учестовати. Ма какве одлуке да сам или да смо донели, неће променити чињеницу да ме страх од онога што се пред Србијом налази", рекао је Вучић.

О Екмечићевом дјелу и раду на промоцији су говорили и историчар и академик Василије Крестић, академик Славенко Терзић, главни и одговорни уредник "Вечерњих новости" Милорад Вучелић, те директор "Православне речи" Зоран Гутовић, у име издавача.

Крестић, који је написао предговор за сабрана дјела и са Екмечићем био колега на факултету и пријатељ, рекао је да Екмечић никада није губио из вида једну мисао - златну нит истине за којом је трагао, те да је током читавог бављења науком увијек био Југословен, али никада није престао да буде Србин.

Екмечић је, каже Крестић, био изузетно образован и познавао подједнако добро националну и општу историју, а знатну пажњу посветио је оснивању националних држава на Балкану, изучавању основа ауторитатних режима у Европи, те истраживао однос религије и нације у српском и југословенском простору.

"Тумачење улоге религије и цркве у историји српског и других народа на Балкану, налази се и у средишту његових научних интересовања. На истом месту је и борба великих сила за превласт на Балкану", додао је он.

Академик Славенко Терзић, који је био близак пријатељ Екмечића и један од иницијатора објављивања сабраних дјела, рекао је да су Екмечића посљедњих година живота занимали спољни и унутрашњи разлози за разбијање Југославије, гдје посебно истиче улогу католичке цркве, политику британске владе, а бавио се и улогом САД у распаду Југославије.

Он је рекао да је Екмечић био велики мајстор научне синтезе, човјек широког научног интересовања, те да је његов приступ историји рационалан и критички, а приступ науци готово монашки.

"Питање европске позадине Начертанија такође је било у фокусу Екмечићевих истраживања", истакао је Терзић, који је цитирао Екмечића да је "код Срба историја била сталан и мукотрпан напор да се очува идентитет" и да "будућност гледамо кроз таму".

Вучелић је захвалио предсједнику Србије Александру Вучићу што је иницирао да улица у Београду добије име по Милораду Екмечићу, те цитирао неколико Екмечићевих изјава као што су да "у овакву Европу не треба журити", да "Европа без Русије није комплетна".

Гутовић је подсјетио да се на данашњи дан у Пребиловцима родио Милорад Екмечић, те да ова сабрана дјела садрже готово све што је Екмечич написао - 15 књига на више од 11.000 страна.

Историчар Милорад Екмечић био је академик и члан Сената Републике Српске. Његова сабрана дјела у 15 томова објављена су 2022. године.

Екмечић је уписао општу историју на Универзитету у Загребу, гдје је дипломирао 1952. године. Исте године изабран је за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву.

Докторску дисертацију "Устанак у Босни 1875-1878" одбранио је на Универзитету у Загребу и она је до сада доживјела три издања и непотпун превод на њемачки језик.

Након специјализације у Принстону /САД/, наставио је са радом на Филозофском факултету у Сарајеву све до избијања грађанског рата 1992. године.

У мају 1992. године ухапсили су га муслиманске "Зелене беретки" заједно са породицом, и након малтретирања пустили у кућни притвор. Успио је да тајно пребјегне на територију Републике Српске, а касније да пређе у Србију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана