Потресна свједочанства о животу Срба у албанским затворима на Космету: Самице, батине и иживљавање:

ПРИШТИНА/ СЕВРЕНА МИТРОВИЦА – Судски процеси пред приштинским институцијама и услови у којима бораве ухапшени Срби поново су у жижи јавности након драконске пресуде Душану Максимовићу. Иако су приче из затворских зидина ријетке због страха од одмазде, фрагменти који процуре говоре о систематском злостављању, физичкој тортури и потпуној изолацији, пренио је РТ Балкан.

Случај Максимовић: Пресуда без доказа и полицијска тортура

Душан Максимовић, Србин из Сјеверне Митровице, недавно је осуђен на 30 година затвора због наводног учешћа у случају Бањска. Оно што овај случај чини контроверзним јесу чињенице из истраге:

• Негативан парафински тест: Доказано је да Максимовић није користио оружје.
• Одсуство доказа: Током процеса није потврђено његово присуство у Бањској спорног јутра.
• Третман у судници: Уведен је са лисицама на рукама, уз пратњу више полицајаца који су га агресивно вукли надоле, што је сцена која подсјећа на процесе најтежим криминалцима.

Свједочења о злостављању: Кундаци, подливи и ране од лисица

Официр за везу Дејан Павићевић, који је у ријетким приликама успио посјетити затворенике, сачинио је извјештај који леди крв у жилама. Код затворених Срба констатоване су озбиљне повреде:

• Милун Миленковић: Видљиве повреде на потиљку (ушиване након ударца кундаком), хематоми око очију, на врату и леђима.
• Физичке посљедице: Подеротине на зглобовима руку од пречврсто стегнутих лисица и трњење палчева као посљедица дуготрајног везивања.
• Психичко малтретирање: Затвореницима су показиване слике терориста бивше ОВК уз пријетње вишедеценијским робијама како би се изнудили лажни искази.

Живот у самици: 23 сата изолације дневно

Услови у затвору високог ризика у Глоговцу, намијењеном углавном Србима, описују се као нехумани. Затвореници су лишени било какве људске интеракције:

„Притвореници проводе 23 часа дневно у ћелијама-самицама. У шетњу иду сами, чиме су потпуно изоловани од околине“, наводи се у званичним извјештајима.

Поред физичке изолације, породице указују на ускраћивање медицинске помоћи и терапија. Сваки покушај да се о овим условима говори у медијима завршава се „информативним разговорима“ унутар затвора, након чега се положај затвореника додатно погоршава.

Тишина међународне заједнице

Посебно забрињава чињеница да, према доступним подацима, притворене Србе нису посјетили представници кључних међународних мисија:

•  ЕУЛЕКС, КФОР, ОЕБС и УНМИК – према извјештајима, нису показали интересовање за третман ових лица нити за кршења њихових основних људских права.

Бројке које крију

Иако нема прецизних званичних података, процјењује се да се у затворима на Косову и Метохији тренутно налази око 80 Срба. Оптужбе су најчешће ретроактивне – од наводних ратних злочина до „угрожавања уставног поретка“.

Реакција Београда: Влада Србије пружа финансијску помоћ од 300.000 динара за породице затворених и плаћа трошкове одбране, али власти у Приштини све чешће забрањују чак и посјете официра за везу, чиме се крше постигнути споразуми и додатно скрива истина о стању у казаматима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.