Фото: Поставио демократске темеље државе
БЕОГРAД - Данас се навршава шест година од убиства премијера Србије и лидера Демократске странке Зорана Ђинђића.
Ђинђић је убијен испред сједишта Владе Србије, 12. марта 2003. године.
Ђинђић је био први премијер Србије послије пада режима Слободана Милошевића 2000. године и доласка на власт ДОС-а. Влада на чијем је челу био, изабрана је 25. јануара 2001. године.
За вријеме његовог мандата отпочео је процес демократизације друштва и корјенитих економских и социјалних реформи.
Према оцјени западних дипломата, Ђинђић је допринио изградњи добрих односа са свим западним земљама, посебно са СAД, након периода вишегодишње нестабилности.
Ђинђићева влада се снажно залагала за сарадњу са Хашким трибуналом, и за вријеме те владе ухапшено је неколико хашких оптуженика, међу којима је и бивши председник СРЈ Слободан Милошевић.
У обраћању посланицима у Скупштини Србије 25. јануара 2001. године, по избору чланова његовог кабинета, Ђинђић је поручио да нова влада жели да од Србије направи "демократску цивилизацију, односно да успостави основне демократске темеље" државе.
Ђинђић је проблеме Косова и југа Србије видио и прихватао као наслијеђене, оне које је направила претходна власт која како је оцијенио, "није умела да проблеме решава политичким средствима".
На примједбе да није патриота, Ђинђић је одговарао оштро:
- За мене је патриотизам да моја деца остану да живе у мојој земљи, да говоре матерњи језик, а да не морају да иду по белом свету трбухом за крухом. Патриотизам је то да цене моју земљу, да ја са својим пасошем могу да идем поносно преко било које границе. За тај патриотизам ће се ова влада залагати и ми смо у овом смислу велике патриоте.
Рођен је 1. августа 1951. године у Босанском Шамцу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1974, а пет година касније докторирао на Универзитету у Констанцу гдје је радио као асистент.
Један је од оснивача Демократске странке у којој је био предсједник Извршног одбора, а од јануара 1994. до убиства предсједник ДС-а.
Био је први некомунистички градоначелник Београда изабран у фебруару 1997. године испред коалиције "Заједно" и на тој дужности је био седам мјесеци када је смијењен на захтјев коалиционог партнера СПО-а.
Ђинђић је био један од ветерана српске опозиције и један од најистакнутијих лидера Демократске опозиције Србије, која је поразила режим Слободана Милошевића на изборима 2000. године.
У првом саопштењу послије убиства премијера, Влада Србије је као организаторе и починиоце атентата означила криминалце из такозваног "земунског клана", а као коловође групе идентификовала некадашњег команданта распуштене Јединице за специјалне операције Милорада Улемека Легију, као и вође криминалног "земунског клана" Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.
Ђинђић је сахрањен 15. марта у Aлеји заслужних грађана, уз присуство више од 70 страних државних делегација. У погребној поворци на улицама Београда било је више стотина хиљада грађана.
- Препустите нама нашу шансу да пробамо на наш начин. Ми хоћемо нову политику, да другим средствима решимо проблеме које ви нисте решили. Од економије до Косова проблеми су катастрофални, али сте их ви направили. Од економије до Косова, све сами порази - рекао је Ђинђић, обраћајући се посланицима Социјалистичке партије Србије и Српске радикалне странке који су критиковали програм нове владе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.