Порфирије: Не пристајемо на тврдње да нисмо човекољубиви

Г.С.
Порфирије: Не пристајемо на тврдње да нисмо човекољубиви

БЕОГРАД - Не пристајемо да прихватимо оно што неки, било ко да су, злонамерно, па нека буде и не познајући нас, кажу да смо најгори и да нисмо човекољубиви, поручио је вечерас патријарх српски Порфирије.


Обраћајући се православним вјерницима у Храму Светог Саве, а након молебана који је одржан у оквиру обиљежавања славе града Београда- Спасовдана, Порфирије је поручио да такве тврдње појединих нису у складу са нашом православном вером.

“Не пристајемо на то не зато што мислимо да смо бољи од других, него зато што знамо да нас је Господ обезграничио, зато што у њега верујемо вером Јеванђељском говорећи увек: ''Верујем Господе, помози моме неверју, али уздамо се у тебе слаби и немоћни, уздамо се у твоју љубав''“, рекао је Порфирије.

Патријарх је поручио да је данашњом литијом и окупљањем под криптом храма нашег родоначелника Светог Саве, српски народ показао да зна ко је, одакле је и куда иде.

“Није нама потребно да нам било ко објашњава, јер ми знамо своје име и презиме, ко су нам отац и мајка, знамо ко су наши преци и светитељи. Знамо под чијим храмом смо се нашли и знамо да је наше име и презиме Растко Немањић”, рекао је Порфирије.

Каже да је то име нашег заступника пред Богом и додао да је Растка уобличио Христ, а да је Свети Сава уобличио наш народ.

Истиче и да није случајно што је пре 800 година, управо на Спасовдан, Свети Сава у Жичи одржао своју бјеседу и да је тада српски народ разумио “Христову реч”.

“Ми смо разумели да хоћемо да будемо једно са Христом, да хоћемо да будемо једно са собом, да хоћемо да будемо једно сви”, навео је Порфирије.

Поручио је да су сви уморни од подјела, ружних ријечи и лоших вијести и додао да је увјерен да има милијарду пута више лијепих вијести од оних лоши, јер, каже, “знамо да смо Христови”.

Порфирије је навео да су у данашњој литији и молебану присуствовали игуман манастира Хиландар отац Методије и игуман Студенички отац Тихон.

Замолио је све игумане да се моле за српски народ, да се моле за Београд и читав свијет.

“Да се моле да овај град увек, као што на грбу има отворену капију, има за све не само отворене капије, већ и отворена срца и душе, да сви који у овај град дођу осете се да су домаћи. Да сви људи независно од тога како се моле, ком народу припадају осете не само да су добродошли, него и да су наша браћа, а да исто тако сваки сукоб и невоља крене путем умањења”, закључио је Порфирије.

Његова светост патријарх српски Порфирије вечерас је улицама Београда предводио Спасовданску литију, у којој су учествовали представници града, свештеници и грађани.
Уз оглашавање звона у свим градским црквама, литија је кренула у 19.00 часова од Улице адмирала Гепрата, па се потом кретала улицама Кнеза Милоша и Краља Милана, преко Славије и даље Булеваром ослобођења до храма Светог Саве на Врачару.

У овом највећем православном храму на Балкану служен је молебан за Београд и његове становнике, преносе београдски медији.

Због епидемије вируса корона, грађани су у литији подијељени у групе и замољени да носе заштитне маске. Мошти Свете Петке и деспота Стефана Лазаревића ношене су кроз литију, као и изворни барјак Града Београда, а на Тргу Славија пуштена је српска химна “Боже правде”.

Овогодишњи домаћин славе је градоначелник Зоран Радојичић.

Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као пријестоницу, у част обнове и напретка.

Данашњу форму славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је приједлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године саграђена Вазнесењска црква, која је успјела је да сачува оригинални барјак Управе града.

Спасовдан је покретни празник, али се увијек празнује у четвртак, 40 дана послије Васкрса, а десет дана прије Духова.

Колики му је значај одувијек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен, такође, на Спасовдан 1354. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана