По­ја­вио се први случај опа­сног па­ра­зи­та у Срби­ји: Ево како се преноси и ко је најугрожениј

Случај је ди­ја­гнос­ти­ко­вао про­фе­сор Ка­те­дре са хис­то­ло­ги­ју и ем­бри­оло­ги­ју Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та у Но­вом Са­ду др Ду­шан Ла­ло­ше­вић, а па­ци­јен­тки­ња ста­ра 67 го­ди­на опе­ри­са­на је на Кли­ни­ци за аб­до­ми­нал­ну и ен­до­кри­ну хи­рур­ги­ју Уни­вер­зи­тет­ског кли­ничког цен­тра Вој­во­ди­не, пре­но­си Дне­вник.рс.

- Бо­лест ни­је не­по­зна­та, али је до са­да ни­је би­ло код нас. За ра­зли­ку од обичног ехи­но­ко­ка, овај рас­те у чове­ку и ме­тас­та­зи­ра, одно­сно ши­ри се, те личи на кан­це­ро­ге­но тки­во. По сво­јој при­ро­ди је па­ра­зит. Бо­лест је по­зна­та у цен­трал­ној и се­вер­ној Евро­пи, али је код нас ни­је би­ло и за­то не може да се пре­по­зна. Код ове жене је из­гле­дао као ту­мор на је­три, а исечак је сти­гао на па­то­ло­ги­ју кра­јем де­цем­бра, ка­да сам и пос­та­вио ди­ја­гно­зу. Уко­ли­ко се не укло­ни на вре­ме мо­гуће су број­не ком­пли­ка­ци­је, па и смрт - ис­причао је про­фе­сор Ла­ло­ше­вић.

Ка­ко из­гле­да мул­ти­ло­ку­лар­ни ехи­но­кок?

- Мул­ти­ло­ку­лар­ни ехи­но­кок је ма­ла пан­тљичара, слична обичном ехи­но­ко­ку, дужине 2-3 ми­ли­ме­тра, ко­ја живи у тан­ком цре­ву ли­си­це, ша­ка­ла и дру­гих див­љих кар­ни­во­ра (ме­сожде­ра). Слично дру­гим пан­тљичара­ма, има гла­ви­цу са при­бо­ром за фи­кси­ра­ње на слу­зо­кожу цре­ва, и све­га око три члан­ка, од ко­јих је по­сле­дњи пун ја­ја. Ја­ја фе­ка­ли­ја­ма изба­цу­ју ли­си­це, ша­ка­ли и дру­ги стал­ни до­маћини, и она су одмах за­ра­зна за пре­ла­зне до­маћине. Као и дру­ге пан­тљичаре, мул­ти­ло­ку­лар­ни ехи­но­кок има ци­клус ра­зво­ја ко­ји за­хте­ва пре­ла­зне до­маћине, то су пољ­ски гло­да­ри, у ко­ји­ма се ра­зви­ја­ју лар­ве­ни обли­ци, цис­те. Код обичног, псећег ехи­но­ко­ка цис­те се на­ла­зе на је­три и дру­гим ор­га­ни­ма ов­це, го­ве­да, сви­ње. Уну­тар цис­ти ра­зви­је се огро­ман број гла­ви­ца бу­дућих пан­тљичара, ко­је нас­тав­ља­ју ра­звој ако их по­је­де пас, а код мул­ти­ло­ку­лар­ног ехи­но­ко­ка ли­си­ца, ша­кал и др. Човек је за обе врсте ехи­но­ко­ка случај­ни пре­ла­зни до­маћин, у ко­ме се ра­зви­ја­ју цис­те - ис­тиче проф. др. Ду­шан Ла­ло­ше­вић.

Ка­ко се пре­но­си за­ра­за овим ти­пом ехи­но­ко­ку­са?

- Ја­ја ко­ја излучују стал­ни до­маћини до­ла­зе у зе­мљи­ште, где мо­гу са оп­ста­ну не­ко вре­ме, а до­спе­ју и у по­вршин­ске во­де. Гло­да­ри ко­ји живе у зе­мљи на ис­тој те­ри­то­ри­ји са за­раженим ли­си­ца­ма, ла­ко се ин­фи­ци­ра­ју, на њи­хо­вој је­три ра­зви­ју се цис­те, а ка­да их ли­си­ца по­је­де, ци­клус се нас­тав­ља. Човек се за­ра­зи у ди­рек­тном или ин­ди­рек­тном кон­та­кту с ли­си­ца­ма, ко­је мо­гу има­ти ја­ја и на сво­јој дла­ци. Обичан псећи ехи­но­кок пре­но­си се на чове­ка ди­рек­тним кон­та­ктом са пси­ма. Пса међутим, за­ра­зи сам човек при не­хи­ги­јен­ском кла­њу, ка­да цис­те – во­де­не ме­ху­ро­ве са је­тре ов­це или сви­ње ба­ци пси­ма. Иако је пре­вен­ци­ја обичног псећег ехи­но­ко­ка та­ко је­днос­та­вна, са­мо тре­ба спречити за­ра­зу пса, код нас се ова бо­лест упор­но одржава, не са­мо на се­лу, већ и по гра­до­ви­ма, са де­се­ти­на­ма обо­ле­лих љу­ди го­диш­ње, а и са рет­ким смрто­но­сним ис­хо­дом.

Осим ли­си­це ша­ка­ли најчешћи пре­но­си­оци

Пре­ма ње­го­вим ријечима, овај па­ра­зит се до­би­ја од ли­си­це, а са­да ових живо­ти­ња има пу­но. У Србији не­ма бје­сни­ла, али га има у окружењу, у Ру­му­ни­ји и Мађар­ској.

- Како не­ма бе­сни­ла, ли­си­це су се пре­на­множиле, а ши­ре се и ша­ка­ли ко­ји та­кође пре­но­се овог па­ра­зи­та. Срем је ен­дем­ско по­дручје овог ехи­но­ко­ка код ли­си­ца. Па­ци­јен­тки­ња је из око­ли­не Срем­ске Ми­тро­ви­це, а пос­то­ји су­мња на још је­дан случај, та­кође у Сре­му. Можда је и ра­ни­је би­ло ових случаје­ва, али их ни­ко ни­је пре­по­знао и са­да ра­дим ре­ви­зи­ју ста­рих случаје­ва - ка­зао је др Ла­ло­ше­вић.

Па­ци­јен­тки­ња је прво до­шла на По­ли­кли­ни­ку УКЦВ, гдје ју је пре­гле­дао упра­вник Кли­ни­ке за аб­до­ми­нал­ну хи­рур­ги­ју про­фе­сор др Де­јан Ива­нов.

- Жена се ја­ви­ла са бо­ло­ви­ма на сто­ма­ку и ми смо кон­ста­то­ва­ли ту­мор­ску про­ме­ну од 5-6 цен­ти­ме­та­ра, у ле­вој по­ло­ви­ни је­тре. Ни­шта ни­је ука­зи­ва­ло на рак, не­го на бе­ни­гну про­ме­ну ко­ја ни­је ра­сла, али се жена жали­ла на бо­ло­ве. Одлучили смо да је опе­ри­ше­мо и испос­та­ви­ло се да ни­је ту­мор, не­го рет­ко па­ра­зи­тар­но обо­ље­ње. Хи­рур­шки део је одлично про­шао и осим про­ме­не од­стра­њен је и део је­тре, “до у здра­во”, јер је пос­то­ја­ла су­мња на ту­мор, а из жучних во­до­ва се по­ја­вио гној – ка­зао је про­фе­сор Ива­нов и на­по­ме­нуо ка­ко је пос­то­пе­ра­ти­вни ток про­шао до­бро и жена је крат­ко ос­та­ла у бол­ни­ци.

Лов­ци су нај­ри­зични­ја гру­па

- Љу­ди ко­ји се на­ла­зе у при­ро­ди, у првом ре­ду лов­ци, изложени су ди­рек­тном или ин­ди­рек­тном кон­та­кту пре­ко зе­мље или во­де, са ли­си­ца­ма и дру­гим стал­ним до­маћини­ма. Та­кође и зе­мљо­ра­дни­ци а на­рочито ста­но­вни­ци са­ла­ша, где је мо­гуће да се пре­ко гло­да­ра мул­ти­ло­ку­лар­ни ехи­но­кок пре­не­се на псе или мачке, изложени су за­ра­зи у кон­та­кту са сво­јим пси­ма.

Сим­пто­ми за­ра­зе код човје­ка

- Де­та­љни ток бо­лес­ти опи­сао је још Ру­долф Фир­хоф као по­ја­ву број­них ма­лих ко­лои­дних цис­ти на је­три чове­ка, сличних ко­лои­дном кар­ци­но­му, као и њи­хо­ву скло­ност да се ши­ре по ор­га­ни­зму. Ин­фе­кци­ја се ра­зви­ја по­дму­кло, ду­го без сим­пто­ма, а ка­да се сим­пто­ми ја­ве, прво у ви­ду бо­ла у сто­ма­ку, па­ра­зит­ске цис­те су се обично већ то­ли­ко про­ши­ри­ле да је па­ци­јент ино­пе­ра­би­лан. Са­мо на вре­ме пре­ду­зе­та опе­ра­ци­ја може трај­но излечити обо­ле­лог. Ако опе­ра­ци­ја ни­је мо­гућа, да­ју се ле­ко­ви, чије де­ло­ва­ње ни­је по­тпу­но ефи­ка­сно, а њи­хо­ва то­ксичност може би­ти значај­на код ду­го­трај­не при­ме­не – истакли су доктори.

Лијечење чес­то доживо­тно

Оно што са­да слије­ди за ову па­ци­јен­тки­њу је опо­ра­вак, али и ду­го­трај­но лијечење. Шеф Од­сје­ка за бо­лес­ти хе­па­то­би­ли­јар­ног тра­кта и за­мје­ни­ца упра­вни­ка Кли­ни­ке за ин­фе­кти­вне бо­лес­ти про­фе­сор­ка др Ма­ја Ружић каже ка­ко лије­ко­ва има и да се они до­би­ја­ју го­ди­на­ма, можда и доживо­тно.

- По­што нам је ово први та­кав па­ци­јент, не зна­мо ка­ко ће би­ти. Да­је се сим­пто­мат­ска, ан­ти­па­ра­зи­тар­на те­ра­пи­ја - на­по­ме­ну­ла је др Ружић.

Пре­ма ње­ним ријечима, до за­ражава­ња до­ла­зи ка­да се па­ра­зит ра­зви­ја у цијре­ви­ма стал­ног до­маћина, одно­сно ли­си­це, и кон­та­ми­ни­ра сре­ди­ну фе­це­сом. Та­ко до­ла­зи до кон­та­кта ја­ја па­ра­зи­та са тлом, ко­ја се по­том орал­но уне­су и кон­та­ми­ни­ра се случај­ни до­маћин, човек. То пра­ктично значи да сва­ко не­до­во­љно опра­но поврће из ба­ште, где је ос­тао фе­цес ли­си­це, може да пре­не­се овај ехи­но­кок.

- Па­ра­зит кроз крво­ток ула­зи у ор­га­ни­зам и до­ла­зи до је­тре, плућа, моз­га, кос­ти­ју, бу­бре­га. Не­ма пре­но­са са чове­ка на чове­ка, јер код љу­ди не може то­ли­ко да одрас­те. Дру­га мо­гућност за­ра­зе је да се по­је­де тер­мички не­до­во­љно обрађено ме­со за­ражене див­љачи - обја­сни­ла је др Ружић.

Др Ива­нов каже ка­ко је УКЦВ ре­ги­онал­ни цен­тар у ко­јем може да се лијечи овај, као и ехи­но­ко­кус гра­ну­ло­сус, јер има­ју све мо­да­ли­те­те, од хи­рур­ги­је, до ин­тер­вен­тне ра­ди­оло­ги­је и ље­ка­ра са ин­фе­кти­вне кли­ни­ке. По­ручује да је тај тим­ски рад ко­ле­га значајан за лијечење ком­плек­сних случаје­ва.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.