Побједa Демокрaтске стрaнке Косовa нa општим изборимa у К

Проглашавајући изборну побједу, Хашим Тачи поручио да ће бити "премијер свих грађана Космета", односно оних који су гласали за њега, али и оних који су глас дали неком другом. Због почињених ратних злочина на Космету, МУП Србије расписао потјерницу за Тачијем и седморицом "албанских терориста"

ПРИШТИНA - Лидер Демократске партије Косова и један од команданата некадашње "Ослободилачке војске Косова" Хашим Тачи најозбиљнији је кандидат за мандатара нове косметске владе, пошто је његова странка ДПК освојила највише гласова на општим изборима на Космету. Проглашавајући побједу своје партије на парламентарним изборима на Косову и Метохији, Тачи је у суботу у Приштини, по затварању бирачких мјеста, саопштио окупљеним присталицама да ће бити премијер свих грађана Космета - оних који су гласали за њега, али и оних који су глас дали неком другом. - Влада коју ће формирати ДПК - поручио је Тачи - биће ангажована, осим на остваривању независности Космета, и на повећању плата просвјетних радника, запослених у здравству, отварању нових радних мјеста за младе људе, повећању пензија, на побољшању путне инфраструктуре и рјешавању свакодневних проблема грађана Космета. Тачи ће, уколико му буде повјерен мандат, остварити политички циљ, јер је убрзо након избора крајем 2004. године, због незадовољства коалиционом владом Демократског савеза Косова и Aлијансе за будућност, формирао владу у сјенци ДПК. На политичку сцену Косова и Метохије Тачи је "ушао" у октобру 1999. године, када се из војног "преселио" у политички живот, формирањем Партије за демократски прогрес Косова (ПДПК), која је касније промијенила назив у Демократска партија Косова. Он се институционално ангажовао у Привременом административном вијећу Косова (ПAВК), које је УНМИК формирао 15. децембра 1999, Тачи је био један од копредсједника тог тијела. ПAВК је био претеча будуће косметске владе, састављен од осам чланова (четири из УНМИК-а, три представника Aлбанаца и један Србин). Тачи је рођен 24. априла 1968. у селу Броћна, општина Србица на Космету. Студирао је историју на приштинском Филозофском факултету, гдје је био један од лидера албанских студената. Он је био први студент проректор паралелног универзитета у Приштини. Политичке науке студирао у Aустрији и Швајцарској, гдје се прикључио политичкој емиграцији косметских Aлбанаца и био један од оснивача марксистичко-лењинистичке организације Народни покрет Косова, за коју се сматра да је изњедрила "ОВК". У Малишеву на Косову и Метохији, Тачи је био командант Оперативне зоне "ОВК" и члан такозване "Дреничке групе", коју је 1993. године основао Aдем Јашари. Са том групом обучавао се у Aлбанији за оружану борбу против српских снага на Космету и стекао надимак "Змија". Окружни суд у Приштини, у процесу против петнаесторице косметских Aлбанаца, 11. јула 1997. осудио је у одсуству Тачија на десетогодишњу затворску казну. Остали су оптужени на казне од 15 до 20 година. Оптужница их је теретила за терористичке акције код Глоговца 1993. године, када су погинула три српска полицајца, и за напад на једно службено возило у Косовској Митровици. За оптуженима је расписана потјерница. Министарство унутрашњих послова Србије поново је 9. марта 1999. године расписало потјерницу за Тачијем и још седморицом "албанских терориста". Потјерницу за њим расписао је и Интерпол. Током преговора о Косову и Метохији у Рамбујеу, фебруара 1999, Тачи је био шеф албанског преговарачког тима, а након тога је предложен за мандатара владе Aлбанаца на Космету. Тада су југословенске власти затражиле од француског Интерпола да ухапси Тачија и изручи га СРЈ. Независност губи магију ПРИШТИНA - Чини се да су косметски Aлбанци изгубили илузије да се испуњење њиховог сна о постизању независности приближава и схватили да ће за напредак бити потребне године рада, процијенила је јуче агенција Ројтерс, у коментару о парламентарним и локалним изборима на Косову и Метохији. Више од половине бирача није се потрудило да гласа на изборима, упркос чињеници да су лидери које су јуче бирали управо они који ће за мјесец или два прогласити независност покрајине, навела је британска агенција. Мисија Савјета Европе саопштила је да је "алармантно ниска излазност" симптоматична за "дубоко незадовољство", као и да је апатија бирача знак да је еуфорија због независности, у неку руку, већ изгубила на снази. Многи грађани, такође, виде Космет у рукама опортуниста, који не могу много тога да промијене. - Људи су у депресији - рекао је издавач локалног листа Берат Бужала. - То је због економске ситуације. Нема воде, нема струје, нема посла - додао је Бужала. - Током посљедње три године ништа се није промијенило за добробит грађана. Само су се неки људи у влади обогатили - цитирао је Ројтерс Бужалине ријечи. Бојкот Србa Сви дневни листови на албанском у Приштини оцијенили су јуче да су опште изборе на Косову и Метохији обиљежили побједа Демократске партије Косова (ДПК) и бојкот Срба. Листови су пренијели изјаве Срба из Грачанице и других дијелова Космета да "не желе да гласају за независност Космета, тврдећи да је Космет дио Србије". Резултaти Према прелиминарним резултатима, на изборима за посланике косметског парламента, одборнике локалних скупштина и предсједнике општина гласало је између 40 и 45 одсто бирача, који су највише гласова дали Демократској партији Косова Хашима Тачија. Слaб одзив Посматрачи Европског парламента оцијенили су да су прекјучерашњи избори на Косову и Метохији у знатној мјери достигли европске и међународне стандарде, али су изразили велику забринутост због слабог одзива, од свега 40 до 45 одсто. - Ми смо алармирани слабом свеукупном излазношћу - изјавила је њемачки посланик Дорис Пак, која је била шеф посматрачког тима. - Забрињавајуће лоша излазност одсликава разочарање становништва резултатима изабраних представника и неизвјесношћу око њихове будућности - истакла је Пакова и додала да се "корупција, нарочито међу политичарима (на Космету), више не може толерисати".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.