Папрена цијена политичких играрија

БЕОГРAД - Србију, која је након предсједничких, упловила и у ванредне парламентарне изборе, изласци на биралишта за нову државну власт, у прва четири и по мјесеца ове године коштаће готово 30 милиона евра или 2,5 милијарде динара.

Међутим, то није и укупна цијена коју држава плаћа, јер су политички сукоби, зауставили и планираних 1,4 милијарде евра иностраних инвестиција.

Само због предстојећих републичких избора, непредвиђени намети су државну касу олакшали за више од милијарду динара или 12 милиона евра, које ће Министарство финансија извући из буџетске резерве. Уз то иде најмање четири милиона колико ће, према процјенама, држава издвојити за кампање учесника, па ће се, свота за избор нове власти, попети на најмање 16 милиона.

На недавне изборе за предсједника државе отишло је 1,1 милијарду динара или 13,3 милиона евра. Aко се у обзир узму и прошлогодишњи јануарски парламентарни, тешки 13,1 милион уз додатних 3,9 за кампање, 16 мјесеци, три циклуса изборних играрија и политичких препуцавања, грађане Србије коштало је близу 50 милиона евра или више од четири милијарде динара.

Aли, ни то није укупна цијена коју земља плаћа због политичких сукоба и пада Владе Србије. Како је објелоданио вицепремијер Божидар Ђелић, предстојеће надгорњавање политичких актера одложило је и улазак у земљу, милијарду евра инвестиција. Распуштањем Скупштине Србија је остала и без 323,7 милиона евра зајмова и кредита и 4,5 милиона долара донација који ће сачекати, како закон прописује, избор нове парламентарне гарнитуре, с изгледима да се то, због љетњих годишњих одмора, деси тек на јесен.

Овај поприличан новац за Србију у парламенту су, почетком марта, зауставили радикали подупрти гласовима Демократске странке Србије, па је ратификација низа докумената пала у други план због, захтјева СРС-а да скупштина расправља о односима Србије и ЕУ након једностраног проглашења Косова.

Тако ће новобеоградски мост "Газела" чија је реконструкција требало да почне прошле јесени, сачекати деблокаду 66 милиона евра, саобраћајна инфраструктура и системи наводњавања по 37 милиона, па 12,5 милиона за водопривреду, 13,3 енергетику, 200 милиона евра за обнављање клиничких и здравствених центара и остатак за улагање у регионални развој.

Економиста Млађан Ковачевић упозорава да ће Србија морати да плати Међународној банци за обнову и развој и Европској инвестиционој банци провизију за период од када су средства Србији одобрена, па до момента када почне да их користи, што није занемарљива свота.

Од улагања у Србију су одустале три велике америчке компаније, чије се име држи у тајности, а избор нове власти сачекаће и покушај одлазећег министра за економију Млађана Динкића да у крагујевачку "Заставу" доведе, како сазнаје "Глас српске", њемачки "Фолксваген". 

Према ријечима предсједника америчке привредне коморе у Србији, Дејана Цветковића дио планираних улагања у Србију, могао би да буде преусмерен на друга подручја, јер су инвеститори забринути због ситуације у земљи, што показује њихово распитивање код компанија које послују са Србијом и у амбасадама у Београду.

а

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.