Фото: Осам година од уличне победе ДОС-а над режимом Слободана Милошевића
БЕОГРAД - Петог октобра навршава се осам година од када је Демократска опозиција Србије са народом, на уличним протестима, одбранила изборну побједу од ауторитарног режима Слободана Милошевића.
Тај дан демократије у Србији, када су се мешале сузе од сузавца, али и среће што се у историју шаље деценија изолације, сиромаштва, ратова и погибија, никада није увршћен међу националне празнике. Ипак га се, сваке године сете и обележе лидери демократске опције.
Оних некадашњих 18 партијских вођа, савеза који је словио за највећу икад формирану коалицију у Европи, углавном више нису политички активни. Тек неколицина њих је успела да се одржи на партијској сцени и у парламенту, под окриљем јачих странака, док се део њих преселио у опозицију.
Међу живима више нема Зорана Ђинђића, председника Демократске странке, стожера промена 2000. и првог српског демократског премијера, који је 12. марта 2003, смртно погођен у атентату испред зграде Владе Србије.
Војислав Коштуница, лидер ДСС-а је, након одласка са функције шефа СРЈ, два пута био на челу Владе Србије. Сада је у опозицији, без државних функција и посвећен сређивању ситуације у странци. Коштуничин коалициони партнер лидер Нове Србије Велимир Илић је два пута министровао капиталним инвестицијама, а после избора 11. маја с њим је остао ван власти и сада посланик и шеф је посланичке групе НС у парламенту.
Драгољуб Мићуновић је као председник Демократског цента ушао у ДОС, да би се пре пет година вратио у ДС чији је био први председник. Посланик је и председник Политичког савета ДС.
Расим Љајић, лидер СДП-а је, након два мандата на месту министра за људска и мањинска права у СРЈ и СЦГ, ушао на изборну листу ДС и већ броји други мандат министра за рад, а опстао је и као председник Националног тима за сарадњу са Хашким трибуналом.
Ненад Чанак, лидер Лиге социјалдемократа Војводине је био први председник покрајинског парламента, после 2000. Прошле године је ушао у Скупштину Србије на листи ЛДП-а, а на овогодишњим изборима на листи ДС и оформио свој посланички клуб. На листи ЛДП-а у Скупштини Србије су лидери Социјалдемократске уније Жарко Кораћ и Демохришћанске странке Владан Батић.
Међу лидерима ДОС-а, двојица су из политике прешла у дипломатију. Горан Свилановић је након одласка са места шефа дипломатије бивше СЦГ, службовао у Пакту за стабилност југоисточне Европе, а сада је консултант за југоисточну Европу, Економске комисије за Европу у УН, а лидер Реформиста Војводине Миодраг Исаков, амбасадор је Србије у Израелу. Бивши министар полиције Душан Михајловић је напустио лидерску позицију у Либералима Србије, бави се бизнисом, а појавио се само 2005. да би промовисао своје дело „Повленске магле и видици".
Небојша Човић, председник Социјалдемократске партије и бивши потпредседник Владе се повукао због изборног краха 2007. и окренуо функцијама у кошаркашком спорту. Генерал Момчило Перишић, лидер Покрета за демократску Србију, пре пар дана је изашао пред суд у Хагу, за ратне злочине почињене у Хрватској и БиХ, а лидер Социјалдемократије и потпредседник ДОС-ове Владе, генерал Вук Обрадовић, маргинализован после ¨секс афере¨ 2001, преминуо је почетком ове године.
Председник Коалиције Војводина Драган Веселинов, бивши министар пољопривреде је, под притиском јавности поднео оставку 2002, када је yип у којем се возио усмртио једну девојку. Јожеф Каса се повукао са места председника Савеза војвођанских Мађара и директор је филијале „Aгробанке" у Суботици. О некадашњем синдикалном вођи Драгану Миловановићу који је основао Лабуристичку партију, се не данас не чује баш ништа. Лидер Српског покрета отпора са Космета Момчило Трајковић ретко се појављује у јавности, а Бранислав Ковачевић, челник Лиге за Шумадију, више није политички активан и има га само као редовног блогера на сајту РТВ Б92.
Када је Слободан Милошевић и поред очите воље грађана за промене, прогласио други круг председничких избора, ДОС је позвао народ на улице. Притиснут немирима, 6. октобра је признао резултате према којима је кандидат ДОС освојио 2.470.000 гласова , а он 1.826.799. ДОС је преузео земљу са инфлацијом од 111,9 одсто, а данас је она, једноцифрена. Просечне плате су биле 35 евра, а сада десетоструке, док је Србија од изоловане земље, 2004. постала чланица Савета Европе и данас је на путу је европских интеграција.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.