Од уласка Хрватске у ЕУ највише користи има - Србија!

Београд - Улазак Хрватске у Европску унију идуће године довешће до великих промјена у трговинским односима у цијелом региону. Србија ће према процјени Привредне коморе Србије, у робној размјени са потписницима Цефта споразума - Македонијом, Црном Гором, Албанијом, Молдавијом, Унмиком испред Косова и Босном и Херцеговином - постићи суфицит од три до пет одсто.

Додуше, дефицит Србије са ЕУ вјероватно ће бити повећан због минуса који у овом тренутку има у размјени са Хрватском. Ипак, са уласком у ЕУ Хрватска ће истовремено да иступи из CEFTA споразума о слободној трговини и тиме све обавезе које су Србија и Хрватска имале у међусобној трговини престају да важе. На Хрватску ће се примjењивати трговински режим који Србија има према ЕУ у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању.

Горан Николић, научни сарадник Института за европске студије, сматра да ће послије изласка Хрватске из CEFTA споразума Србија имати, збирно посматрано, највеће користи од зоне слободне трговине на Западном Балкану.

- Хрватска има најкомпетитивнију прерађивачку индустрију (одакле иде највећи део робног извоза), али се заостајање Србије лагано смањује, што се и види и кроз пад дефицита Србије у размени са Хрватском (када се Хрватска нађе у европској царинској унији према Србији ће имати асиметричан тарифни однос у корист наше земље). Ипак, улазак Хрватске у ЕУ неће значити да је српска привреда ослобођена притиска снажне конкуренције западног суседа, како на домаћем, тако и на тржишту у окружењу. Поредећи базичне макроекономске показатеље две највеће економије региона видљиво је да Хрватска има много боље преформансе, и да процене ММФ-а указују да ће тако и остати у наредних пола деценије - наводи Николић.

Шанса за инвестиције у комшилуку

Корист од уласка Хрватске у ЕУ осјетиће и српске инвестиције у тој земљи. Горан Николић каже да ће оне бити боље заштићене.

Са износом око пола милијарде евра Хрватска је, међу чланицама CEFTA, највећи инвеститор у Србији. Насупрот томе, српске инвестиције у Хрватској износе само око 45 милиона евра. Српске компаније, каже Николић, наилазе на многобројне препреке да своју робу пласирају на тржиште Хрватске.

- У основи су политичке баријере за улазак наших инвеститора и робе на хрватско тржиште. Апел председника Хрватске у новембру 2010. године дао је нешто оптимизма. Чак се и у Извештају Европске комисије из 2009. наглашава напредак Србије и њена отвореност за инвестиције из Хрватске, уз оцену како су српске инвестиције у Хрватској врло ограничене. Српска предузећа имају проблем што тешко и у ограниченом броју добијају дозволе за транзит кроз Хрватску. У том смислу, за предузећа из Србије је веома битан улазак Хрватске у ЕУ из простог разлога што очекују да ће многе административне баријере бити отклоњене - наводи Николић.

Такође, постоје и неке процјене да ће поједини хрватски произвођачи имати интереса да, не само у Србију, већ и у неку другу земљу региона, пренесу производњу или праве неке пословне аранжмане, не би ли и даље користиле погодности из CEFTA-а споразума.

Привредно освајање БиХ

Излазак Хрватске из CEFTA-e српским извозницима, са друге стране отвара могућност освајања тржишта Босне и Херцеговине. Ово је друго по важности тржиште за извоз хрватске робе, са уделом око 11 одсто. Али уласком Хрватске у ЕУ активираће се царине на млijеко, месо, месне прерађевине, пиће и брашно те ће ови хрватски производи бити мање конкурентни на тржишту u БиХ, што уједно произвођачима из Србије пружа шансу да се ту позиционирају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.