Од Аргентине до Алеје: Пут хероја Благоја Јововића

БЕОГРАД – Благоје Јововић, атентатор на Анту Павелића, биће сахрањен у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу, односно ту ће бити пребачени његови посмртни остаци.

Ову информацију су потврдили Јововићеви потомци, којима је ових дана Влада Србије дала српско држављанство на приједлог Министарства за запошљавање, борачка и социјална питања, којим је руководио министар Немања Старовић.

– Била би нам изузетна част да се посмртни остаци нашег оца пребаце у Србију и сахране у Алеји заслужних грађана. Али дефинитивни одговор на то питање можемо дати тек након консултација са ужом и широм породицом. Уз то, поставља се питање и посмртних остатака наше мајке – они су заједно сахрањени, много су се вољели, жељели су да заједно почивају, те би такав аранжман морао потенцијално да укључи и нашу мајку – поручиле су Јововићеве кћери Марија, Адријана Андреа, Габријела Карина и син Габријел.

Министар Старовић је потврдио да државне институције чине све што је потребно да би Јововић почивао у Србији.

– Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је спремно да пружи сву неопходну подршку преносу посмртних остатака српског хероја Благоја Јововића у отаџбину. На приједлог Министарства, потомцима Благоја Јововића који живе у Аргентини Влада Србије додијелила је српско држављанство. У сарадњи са члановима породице, спровешћемо све неопходне радње, како у Аргентини, тако и у Србији, како би Јововић своје вјечно коначиште нашао у Алеји заслужних грађана, у пријестоници Србије – рекао је Старовић.

Прво званично признање Јововићу дала је Комисија за споменике и називе улица и тргова Скупштине града Београда која је на сједници 24. децембра 2019. усвојила иницијативу да се по атентатору на Павелића назове једна београдска улица. Скупштина града је 30. јула 2020. усвојила одлуку да се Загорска улица у Земуну преименује у Улицу Благоја Јововића.

Ко је био Благоје Јововић

Благоје Јововић рођен је 1922. године у селу Косиши код Даниловграда. Априлски слом 1941. Јововића затекао је у Струмици, на граници Краљевине Југославије и Грчке. Успио је да избјегне заробљавање и да преко Косова и Метохије стигне до свог села Косиши.

Он се прво придружује партизанима, а онда послије разочарања, прелази у четнике. Историчари кажу да ово и није била толико неуобичајена појава прије 1942. године јер ове двије струје до тада нису имале толико различито дјеловање. Благоје Јововић се придружио Бјелопавлићкој четничкој бригади.

Сплетом околности, током Другог свјетског рата завршава у Италији, а неко вријеме је провео тамо и у избјегличким камповима. По његовом завршетку отишао је у Британију, а потом у Аргентину "трбухом за крухом".

Међутим, осим равногораца и недићеваца који су отишли у ту јужноамеричку државу, уточиште под сјенком Хуана Перона нашли су нацисти и усташе, међу којима и Анте Павелић, који је окупљао своје сараднике и држао запаљиве говоре истомишљеницима.

Јововић са групом истомишљеника Миланом Гаћешом, Милевом Гаћешом Пићан, Јовом Пићаном, свештеником Радојицом Поповићем, и на крају Милом Кривокапићем прати Павелића – његове навике, понашање и кретање да би му пресудили у правом тренутку.

Планом убиства је руководио Јаков Јововић, а добровољно се пријавио његов рођак Благоје. Одлучено је да се атентат изврши 9. априла 1957. године, односно, дан прије годишњице НДХ.

Благоје Јововић и Мило Кривокапић су се упутили у Паламор, предграђе Буенос Ајреса гдје је Павелић дуже живио. Тог дана, Павелић је пошао са женом и кћерком, па су одлучили да атентат изврше наредног дана.

У сриједу, 10. априла у девет увече, по изласку из ресторана Павелић је посумњао у свог првог пратиоца, окренуо се и у правцу Благоја испалио неколико метака. Јововић је потрчао за Павелићем и испалио пет метака у његовом правцу. Два метка су погодила Павелића, који се затетурао, али је почео да јауче од болова и моли за милост.

У новинама су осванули наслови да је извршен атентат на бившег првог човјека НДХ Анту Павелића и његова фотографија у болничком кревету. Лажни идентитет је пао и Аргентина више није могла да одбије захтјев за изручење.

Међутим, у цијелу причу се умијешао фашистички генерал Франко и пребацио га у Шпанију којом је владао. Павелић је умро двије године касније, многи мисле од посљедица рањавања, а Благоје Јововић је наставио да живи мирним, анонимним животом, све до смрти 1999. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.