Обиљежена 21. година од оснивања Републике Српске Крајине

Београд - У Београду је данас одржана Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, којом је обиљежена 21. година од оснивања РСК, преносе агенције.

На сједници су усвојене три резолуције - о праву српског крајишког народа да обнови РСК, о укидању Хашког трибунала и прекидању сваке сарадњи са тим судом, те о кажњавању ратног злочина геноцида над Србима у Хрватској.

Предсједник ове скупштине Рајко Лежајић рекао је данас да ће ови приједлози резолуција бити послати скупштинама Србије и Републике Српске на усвајање.

Лежарић каже да Срби из Хрватске, прије свега, траже да им се врате права која су имали до 1990. године, када су их Хрвати на силу и мајоризацијом избацили из устава, односно траже да им се врати право државотворног и конститутивног народа у Хрватској и сва остала одузета права, као и исконска територија.

- Тражимо да се укине Хашки трибунал, јер није суд, него испостава NATO пакта и четвртог њемачког Рајха оличеног у ЕУ. Они суде само Србима, а сви остали злочинци нису кажњени - рекао је Лежајић, наводећи да Срби нису започели рат, него су били нападнути свуда у бившој Југославији.

Лежајић појашњава да се трећом резолуцијом тражи кажњавање ратног злочина над Србима у РСК и Хрватској и то не само хрватских генерала, него и државе Хрватске, јер је то био злочиначки подухват хрватске државе и руководства.

- Тај злочин није био само у “Олуји”, која је била врх леденог бријега. Тај злочин је кренуо 1990. године од избацивања Срба из Устава Хрватске - рекао је Лежајић и додао да није протјерано 250.000 Срба, него 800.000.

Према његовим ријечима, у Хрватској је живјело око 600.000 оних који су се изјашњавали као Срби и око 400.000 оних који су се изјашњавали као Југословени, а у ствари 95 одсто њих су били Срби.

Он каже да је у Хрватској живјело између 950.000 и милион Срба и да их је протјерано око 800.000, те додаје да су данас Срби у Хрватској “мањи од маковог зрна” и да би одузимање личних карата избјеглим Србима значило наставак етничког чишћења.

- Они су попалили 20.000 српских кућа, обновили су једва 20 одсто и сад нас условљавају да то платимо. Наш став је јасан – они нама Крајину морају вратити у онаквом стању каквом су је нашли прије рушења - рекао је Лежајић, који је уједно вршилац дужности предсједника РСК.

Сједници је присустовало стотињак некадашњих оснивача и чланова Скупштине РСК, међу којима предсједник Владе РСК у прогонству Милорад Буха, те као гост некадашњи високи функционер Српске радикалне странке Драган Тодоровић.

На скупу је истакнуто да је 20. вијек обиљежен геноцидом над српским народом у Првом и Другом свјетском рату, те да је РСК настала као насушна потреба српског народа у Хрватској да би сачувао “живу главу”.

Наглашено је да су Хрвати у Хрватској прво присвојили српски језик, који је назван хрватским, а у ствари је то језик Вука Караџића.

Након тога, како су истакли учесници, Хрвати у Хрватској су присвојили и српску личку црвену капу са девет реса које представљају девет Југовића и црним ободом који представља жал за Косово, а потом и српску ојкачу, а сада су почели да присвајају и писмо, називајући га “хрватском ћирилицом”.

Учесници су подсјетили на формирање РСК, које је почело 1990. године, након појаве шаховница и побједе ХДЗ-а у Хрватској на вишестраначким изборима.

Након тога дошло је до оснивања СДС-а, затим Заједнице шест српских општина Сјеверне Далмације и Лике, па до одржавања Великог Сабора и оснивања САО Крајине 19. децембра 1990. године, и на крају оснивања РСК 19. децембра 1991. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.