Нобеловка Дифло у Београду: Раст без бриге о клими нема будућност

БЕОГРАД - Земље које теже вишем нивоу развоја не смију да посматрају привредни раст одвојено од климатских промјена, загађења, здравља становништва и улагања у људски капитал, поручила је добитница Нобелове награде за економију Естер Дифло на Свјетском конгресу економиста који се одржава у Београду, пренио је данас Н1.

Она је учествовала на пленарној сесији „Праведна економија: Бољи оквир за добробит људи и очување планете“, као и на панелу „Изазов средњег дохотка у Азији: продуктивност, институције и регионална сарадња“, гдје је говорила о изазовима са којима се суочавају земље средњег дохотка, посебно у контексту климатских промјена, продуктивности, образовања и институционалних реформи.

Говорећи о односу економског развоја и заштите животне средине, Дифло је истакла да се у многим земљама често ствара утисак да постоји неизбјежан сукоб између циља да се унаприједи животни стандард становништва и потребе да се смање емисије и загађење. Ипак, како је нагласила, тај однос није толико једноставан нити нужно супротстављен.

„Не може се рећи да раст треба слиједити по сваку цијену, чак и по цијену загађеног ваздуха, јер загађен ваздух убија велики број људи“, поручила је Дифло, истичући да посљедице загађења нису само еколошко, већ и здравствено, економско и развојно питање.

Према њеним ријечима, загађење ваздуха има директне посљедице по здравље људи, смртност и продуктивност, због чега мора бити дио економског промишљања и јавних политика. Како је навела, показатељи који се односе на емисије и загађење требало би да буду дио циљева политика једнако као и привредни раст.

„Мислим да индикатори онога што се дешава са емисијама и загађењем треба да буду дио циљева јавних политика колико и раст“, истакла је Дифло.

Говорећи о људском капиталу и улози образовања у изласку из замке средњег дохотка, Дифло је указала на то да образовни системи морају бити боље прилагођени стварном нивоу знања дјеце. Као један од кључних проблема издвојила је приступ у којем се веома различита дјеца образују по јединственом и често преамбициозном курикулуму, без довољно простора да се настава прилагоди њиховим стварним потребама.

Како је објаснила, образовни системи који се фокусирају само на завршавање програма, умјесто на реално разумијевање градива, ризикују да велики број ученика оставе иза себе. Због тога је, према њеним ријечима, важно градити системе који препознају постојеће знање дјеце, развијају основне вјештине и омогућавају да образовање буде примјењиво у свакодневном животу.

Естер Дифло је говорила и о утицају климатских промјена за које се предвиђа да ће узроковати десет пута више смрти људи у сиромашним земљама, него у богатим. Упозорила је да пораст температура усљед климатских промјена повећава смртност становништва, поготово за вријеме екстремних топлотних таласа. Указала је и на значај смањења емисија угљен-диоксида у циљу ублажавања посљедица глобалног загријавања.

Свјетски конгрес економиста одржава се у Сава центру од 22. до 26. јуна, у организацији Међународне економске асоцијације и Савеза економиста Србије, под покровитељством Владе Србије. Конгрес окупља више од 1.000 учесника из цијелог свијета, укључујући водеће економисте, добитнике Нобелове награде, угледне научнике и креаторе јавних политика.

Током пет дана Конгреса биће одржано 12 пленарних сесија и пленарних панела, као и више од 200 паралелних панела. Међу кључним темама су будућност глобализације, однос глобализма и национализма, мултилатерализма и билатерализма, као и демократије и аутократије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.