Николић први говори у УН о Хагу

Београд - Предсједник Србије Томислав Николић први ће говорити на дебати у ГС УН на тему улоге међународних кривичних трибунала у остваривању правде, сазнају “Новости”.

Дебата је заказана за 10. април у Њујорку.

Уколико се за расправу пријави предсједавајући предсједништва БиХ Небојша Радмановић, он ће говорити други, а трећи ће бити предсједник Руанде.

Затим слиједе представници осталих држава чланица УН и посматрача, а према информацијама које имају “Новости” интересовање за дебату су показале Русија, Кина, САД, ЕУ, Бразил, Јужна Африка, Кенија...

На адресе чланица УН у уторак су отишла писма-позиви за учешће у дискусији, чиме је почела формална припрема ове сједнице. Њу је још у новембру иницирао предсједник ГС УН Вук Јеремић послије ослобађајуће одлуке Жалбеног вијећа Хашког трибунала за хрватске генерале Анте Готовину и Младена Маркача. У позивима се чланицама УН образлаже тема дискусије и њен формат, а послије Нирнбершког процеса, ово ће бити први пут да се учинак међународног кривичног правосуђа ставља на расправу у отвореном формату ГС.

Уводне ријечи 10. априла имаће генерални секретар УН и предсједник ГС УН. У преподневном дијелу говориће представници држава чланица УН и високи представници судова. Позив је упућен Међународном кривичном суду, као и судовима за бившу Југославију и Руанду. У поподневном дијелу биће два панела под називом: “Правда” и “Помирење”. На њима ће и публика моћи да поставља питања, а учесници ће бити историчари, представници удружења жртава, високи бивши функционери Трибунала.

Предсједник ГС УН Вук Јеремић оцијенио је, за “Новости”, да припреме за јавну расправу теку добро.

Улога предсједника ГС, како наводи, била је да изабере тему и обезбједи највишу свјетску позорницу, као и да оно што буде изречено у расправи постане званични документ УН.

“На државама чланицама је да изнесу своје мишљење. Мислим да ће и поподневна расправа бити изузетно интересантна, јер ће тада бити прилика да се о раду Трибунала расправља са стручне стране, као и да се чују мишљења представника жртава. Верујем да ће наши напори помоћи остварењу онога што сматрам да треба да буде најважнији циљ, а то је истинско помирење између народа. Оно мора бити базирано на утврђивању пуне истине”, каже Јеремић.

Предсједник Генералне скупштине УН овлашћен је да по окончању расправе састави званичан документ УН који ће обухватити садржај дискусије.

Иако је било притисака да се термин за расправу измјени, тако да се не поклопи са даном оснивања НДХ, датум је остао непромјењен. Хоће ли Хрватска бити за говорницом ГС тог дана, још није познато, али ако одлука буде да ову земљу представља њен предсједник Иво Јосиповић, и он ће бити у врху листе говорника. За поподневни дио, позив је упућен и Готовинином адвокату.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.