Нико не зна шта све има у Винчи?

Београд - У недостатку документације, не зна се шта постоји од радиоактивних супстанци у Србији, нити гдје се налазе, пишу “Вечерње новости”.

Aко је главни дио великог спремања у “нуклеарном дворишту” у Винчи завршен, и даље колају приче да је од опасног горива понешто остало.

Помињу се извјесне количине нуклеарног горива које постоје у реактору Б, прерађени природни уранијум у подруму “Винче”, али и горивни елементи домаће производње који постоје у пописима, али се не зна гдје се тачно налазе.

Прије само двије године, када је 8.500 горивних јединица са истрошеним обогаћеним уранијумом довољним за пет атомских бомби отпремљено у Русију, речено је да Србија више нема горива и да је остао само радиоактивни отпад, који се чува у хангарима “Винче”.

Данас, међутим, постоје и другачија објашњења.

- Нико не зна прецизно шта све постоји од радиоактивног материјала. Прича о тим горивним елементима од уранијума домаћег порекла, који није обогаћен, датира још из времена када је Југославија имала озбиљан нуклеарни програм и руднике уранијума - каже за “Вечерње новости” предсједник УО “Нуклеарних објеката Србије” Уранија Козмидис Лубурић.

И Јагош Раичевић, в. д. директора ЈП НОС, потврђује да се из документације зна да постоје горивни елементи домаћег поријекла, различитог степена изгарања, који тек треба да буду лоцирани у специјалним “каналима”, у базену покрај реактора.

- Из научних радова знамо да се са тим експериментисало још шездесетих година, али у недостатку документације, не знамо где се тачно налази. То није једино на шта ћемо наићи претражујући базен. Тако смо прошле године открили и високорадиоактивно сребро. Реактор и зграда у којој се налази пуни су извора који зраче и зато је неозбиљно када поједини надлежни говоре да је реактор само “празна канта” - каже Раићевић.

О гориву које помиње Раичевић не знају ништа у Агенцији за заштиту од јонизујућег зрачења.

- НОС је дужан, према закону, да евидентира и Агенцији пријави све количине нуклеарног материјала које поседује. О поменутом материјалу немамо евиденцију - кажу у Агенцији.

А упућени тврде да се у подрумима “Винче” чувају и радиоактивни громобрани.

Позивајући се на међународне антитерористичке законе, Бојан Радак, директор Института “Винча”, није желио да говори о потенцијално опасним материјалима који постоје у кругу институције на чијем је челу.

Али, прије само годину дана у подруму једног од објеката Института “Винча” пукла је цијев и вода се излила у просторију у којој је откривен прерађени природни уранијум.

Од овог материјала, прерадом и обогаћивањем, добија се гориво за реактор.

За овај материјал Уранија Козмидис Лубурић каже да је одавно требало да се нађе у хангару.

- И не само то, него ко зна шта се још крије по подрумима “Винче”. Огроман број радиоактивних громобрана је нелегално скинут по Србији, јер је реч о уносном послу - каже она и додаје да није познато ни шта се све чува у најстаријем, хангару 1 у Винчи.

Да у “Винчи” може да буде пронађено нешто за шта се не зна да постоји не искључује ни професор Јован Пузовић са Физичког факултета у Београду.

Главни проблем је што недостаје део документације из претходних деценија. Зато не постоји детаљна евиденција, па се може десити да тамо стварно има радиоактивног материјала који није званично заведен – рекао је он.

Пузовић објашњава да природни уранијум, све док није обогаћен, не зрачи много.

Тако да, тврди, ако је добро упакован, није опасан по околину.

За мале количине природног или слабообогаћеног горива, потребног за рад истраживачког реактора РБ, у Министарству просвјете кажу да је под контролом СРПНА и Међународне агенције за нуклеарну енергију.

Безбједност опасног материјала у кругу Инситута и НОС, у Винчи, добра је, Козмидис Лубурић.

Све што је опасно под дуплим је оградама, видео-надзором, са људским обезбјеђењем...

Али, из Министарства просвете кажу да је још прошле године, због многобројних упада лопова, “Винчи” и НОС-у наређено да потпишу споразум којим ће ријешити питање безбједности.

Безбједност није унапријеђена, а проблем више је што већ два мјесеца није плаћена приватна фирма која чува “Винчу”, јер НОС-у није одобрен план пословања и нема паре ни за плате, нити за чуваре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.