Нема пресуде, Симовићу опет суђење

Београд - Против припадника земунског клана Александра Симовића, оптуженог за убиство свједока-сарадника Зорана Вукојевића, умјесто пресуде поново отворен доказни поступак, преноси Б92.

Тражено је да се у наставку суђења саслушају Лука Бојовић и Владимир Милисављевић, који се налазе у притвору у Шпанији, затим вјештаци али и да се прибаве поједини докази који недостају. Датум наставка суђења није одређен због тога што се не зна када ће и како Бојовић и Милисављевић бити саслушани.

Предсједник судског вијећа Велимир Лазовић рекао је у Окружном затвору у Београду, гдје је пресуда Симовићу требало да буде изречена, да је одлучио да поново отвори доказни поступак како би се саслушали Владимир Милисаваљевић и Лука Бојовић јер је њихово свједочење битно због провјере исказа свједока Сретка Калинића и његове умјешаности у убиство Вукојевића.

Он је додао да још није утврђено како ће они бити саслушани - да ли путем видео линка или на неки други начин.

Бојовић и Милисављевић се налазе у екстрадиционом притвору у Шпанији и чекају изручење Србији, али пошто се против њих и у Мадриду воде кривични поступци, датум њиховог изручења не чини се да ће бити у скорије вријеме.

Симовићу је оптужен за убиство свједока-сарадника Зорана Вукојевића Вука, 3. јуна 2006.

Он иначе већ издржава казну затвора у пожаревачкој “Забели”, због девет убистава и три отмице која је извршио као припадник “земунског клана”, као и због учешћа у убиству премијера Зорана Ђинђића.

Тужилаштво за организовани криминал предложило је суду да Симовића осуди на максималну казну од 40 година затвора због убиства Вукојевића из освете и корустољубља, док је одбрана тражила ослобађајућу пресуду.

Симовићу се на терет ставља тешко убиство јер је Вукојевић био свједок сарадник у процесу за убиство Ђинђића, односно прихватио је да свједочи против осталих припадника земунске групе, а што је довело до откривања и доказивања кривичних дјела која су починили.

Тужилаштво сматра да је Симовић убиство извршио и из користољубља, јер је хтио да присвоји дио новца који се налазио код Вукојевића.

Симовићева одбрана је тражила ослобађајућу пресуду јер сматра да није доказано да је он убио свједока сарадника, док је сам оптужени, који од почетка процеса негира убиство Вукојевића, за ту ликвидацију оптужује Сретка Калинића, такође припадника “земунског клана”.

Убиство Вукојевића је било прво убиство неког свједока сарадника у Србији, а најављена пресуда ће бити прва судска одлука за такав злочин.

Симовић је раније признао да је у стану у Новом Београду, у којем се крио током вишегодишњег бјекства, скривао оружје, али да то оружје није било његово, већ Зорана Повића Пове, који је настрадао приликом ликвидације Вукојевића.

У стану у ком је ухапшен Симовић пронађени су револвер “Смит и Весон”, аутоматска пушка са муницијом, ручна бомба, као и муниција за магнум 357 којим је извршено убиство Вукојевића.

Вукојевић је био шеф обезбјеђења вође “земунског клана” Душана Спасојевића, који је послије убиства премијера Ђинђића пристао да сарађује са тужилаштвом и добио статус свједока-сарадника у процесу за тај атентат, као и у процесу против “земунског клана”.

Вукојевић је статус сарадника добио 2003, али је касније дошао у сукоб са Јединицом МУП-а Србије за заштиту свједока, послије чега је изашао из програма заштите.

Према оптужници, Симовић који је у то вријеме био у бјекству, заједно са Повићем и више НН лица сачекао је Вукојевића испред куће у Земуну у улици Драгана Ракића 16.

Они су га савладали, убацили у кола и одвезли на ауто пут Београд-Шид, гдје му је Александар Симовић задао више удараца тупим предметом у главу, а потом пуцао у њега из магнума калибра 357 мм и погодио га у предјелу главе груди и врата.

Мртвог Вукојевића је запалио и његово тијело оставио поред пута.

Приликом те отмице и комешања које се дешавало у аутомобилу, Повић је рањен, али су га остали превезли у Ургентни центар гдје је преминуо.

Александар Симовић је млађи брат Милоша Симовића који је ухапшен у јуну 2010. послије седам година бјекства.

Александар је ухапшен 25. новембра 2006. године у стану у улици Милентија Поповића 35 у Новом Београду.

Са њим је тада била супруга Зорана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.