Не смију се заборавити жртве које је однио Милосрдни анђео

БЕОГРAД, ГРAЧAНИЦA - У акцији под називом "Милосрдни анђео" NATO је бомбардовао нашу земљу, убијали су недужне цивиле. Од њиховог доласка до данас убијено је више од хиљаду Срба на њиви, у кући, на радном месту. Жртве не смемо да заборавимо.

Рекао је то јуче администратор Епархије призренске владика Aтанасије поводом обиљежавања 11 година од почетка NATO бомбардовања тадашње Савезне Републике Југославије. Он је, уз саслужење владике липљанског Теодосија, освештао плато испред Дома културе у Грачаници на којем ће бити подигнуто спомен-обиљежје жртвама NATO бомбардовања и свим страдалим од 1999. године.

У обраћању пред више стотина Срба окупљених у Грачаници, владика Aтанасије поручио је да жртве не смију да буду заборављене, као и да српски народ не гаји култ мртвих већ живих.

У име породица киднапованих и несталих, Верица Томановић упутила је апел да буде расвијетљена судбина још око 500 Срба, колико их се налази на списку несталих.

Поводом Дана сјећања на жртве NATO бомбардовања Србије, патријарх Иринеј служио је парастос страдалима у цркви Светог Марка у Београду, а овај дан, полагањем вијенаца на спомен-обиљежја и одавањем почасти погинулим, обиљежен је широм Србије и Косова.

Патријарх је рекао да је то дан тужног и молитвеног сјећања на оне који су пострадали на тлу своје отаџбине и оне који су пали бранећи своје домове и светиње.

- Страдао је народ коме је слобода често важнија од коре хлеба, а тачан број жртава још се не зна - подсјетио је Иринеј у бесједи послије молитве за оне који су се том жртвом искупили за све људске мане и слабости.

Патријарх је поручио да се никада не понови страдање и проливање невине крви.

- Уздамо се у правду Божију, јер ни силници овога света неће остати без суда Господњег, њему ће морати да дају одговор за зла која су починили - истакао је патријарх.

Одлука о почетку напада донесена је без одобрења Савјета безбједности УН, а бомбардовање је окончано 78 дана касније, усвајањем Резолуције 1244.

Напади NATO-а на тадашњу Југославију почели су 24. марта 1999. нешто прије 20 часова на основу наређења генералног секретара NATO-а Хавијера Солане, а југословенска Влада исте ноћи прогласила је ратно стање.

Напади су трајали 11 седмица и у њима је, према процјенама различитих извора, погинуло између 1.200 и 2.500 људи.

У бомбардовањима, која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе...

Нови Сад претрпио је најобимнија и по посљедицама најтежа разарања инфраструктуре на подручју бивше СРЈ.

Градоначелник Новог Сада Игор Павличић присуствовао је комеморацији у новосадској касарни "Југовићево" и заједно са представницима Војске Србије и организација резервних војних старјешина положио вијенац на спомен-обиљежје у знак сјећања на погинуле.

У Београду су се јуче тачно у подне огласиле сирене знаком за престанак ваздушне опасности, чиме је обиљежена 11. годишњице почетка NATO бомбардовања.

Градоначелник Београда Драган Ђилас и директор Радио-телевизије Србије Aлександар Тијанић положили су цвијеће и упалили свијеће код споменика "Зашто" у знак сјећања на раднике РТС-а који су погинули у NATO бомбардовању те медијске куће 1999. године.

Полагање вијенаца

На спомен-обиљежје на брду Стражевица у Раковици, гдје су погинули припадници Војске Југославије, вијенац је положио министар унутрашњих послова Ивица Дачић, предсједник Скупштине Београда Aлександар Aнтић и делегација општине Раковица.

Министар одбране Драган Шутановац присуствовао је обиљежавању годишњице у Ваљеву. Он је положио вијенце на споменик пуковнику пилоту Миленку Павловићу и на споменик жртвама из ваљевског краја палим за отаџбину 1990-1999.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.