Након Кумановског споразума протјерано 250.000 Срба

Глас Српске
Након Кумановског споразума протјерано 250.000 Срба

БЕОГРAД - Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији саопштило је јуче, поводом 9. јуна - Дана када је потписан Кумановски мировни споразум, да је, послије доласка KFOR-а, из те покрајине протерано 250.000 Срба.

- Након повлачења војске и полиције са Косова и Метохије, а уласком војника KFOR-а вратили су се припадници терористичке ОВК, који су наредних дана, мјесеци, година починили стравичне злочине над више од 2.500 невиних грађана - наведено је у саопштењу.

Удружење, такође, подсјећа да је након доласка UNMIK-а и KFOR-а, који је требало да, по резолуцији 1244, да обезбиједе сигуран и безбједан живот за све житеље Косова и Метохије, у покрајини почињено највише злочина над Србима и другим неалбанцима.

Десет година након потписивања мировног споразума, породице које су изгубиле своје најмилије за њима још трагају, а "нико од припадника терористичке ОВК није одговарао за почињене злочине и масакре над Србима", наведено је у саопштењу.

На јучерашњи дан, прије 10 година, на војном аеродрому у близини Куманова потписан је Споразум о војно-техничкој сарадњи Војске Југославије и представника УН, послије чега је обустављено NATO бомбардовање СРЈ.

Дан раније, 9. јуна, представници ВЈ и NATO-а потписали су у Куманову Војнотехнички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак међународних трупа у покрајину.

Криза је, послије неколико неуспјешних дипломатских покушаја, окончана посредничком мисијом предсједника Финске Мартија Aхтисарија и бившег премијера Русије Виктора Черномирдина.

Најприје је тадашњи предсједник СРЈ Слободан Милошевић, почетком јуна, прихватио њихов план за размјештање међународних трупа на Косову, а потом је тај договор верификовала Скупштина Србије.

Јединице ВЈ повукле су се са Косова након доношења резолуције УН, а прве међународне трупе ушле су на територију Косова из Македоније 12. јуна 1999. године.

У саставу KFOR-а на Косово је дошло 37.200 војника из 36 земаља, од чега 30.000 из земаља чланица NATO-а. У међувремену број тих снага је битно смањен.

Ваздухопловни напади на СРЈ почели су 24. марта 1999. године нешто прије 20 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара NATO-а Хавијера Солане.

Напади су трајали 11 недјеља и у њима је, према разним процјенама, погинуло између 1.200 и 2.500 људи.

Вијенци

Делегација Клуба генерала и адмирала, са генералом Љубишом Стојмировићем на челу, положила је јуче вијенце на спомен-обелиск у Парку пријатељства на Ушћу и одала пошту свим жртвама NATO бомбардовања, поводом 10. годишњице потписивања Кумановског споразума.

Пошту жртвама NATO бомбардовања одала је и делегација Савеза удружења потомака за његовање традиција ослободилачких ратова Србија 1912-1920, са пуковником Љубом Марковићем на челу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана