Највећи догађај у историји СПЦ: Захваљујући светосавском завјету српски народ успео да преживи

Захваљујући завету Светога Саве који нам је оставио 1219. године када је издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, српски народ је успио да преживи и побједи сијасет искушења и невоља које су га пратиле а, како видимо, и данас прате наш народ, поручио је патријарх Иринеј.

Патријарх је у посланици поводом обиљежавања 800 година аутокефалности СПЦ истакао и да је српском народу у исто вријеме тај завет помогао и да не поклекне.

Прије 800 година када је Свети Сава успио да издејствује аутокефалснот Српске православне цркве српски народ се, баш као и данас налазио на географској, духовној и политичкој вододелници истока и запада, навео је патријарх Иринеј у посланици поводом јубилеја СПЦ додајући да је успон средњовјековне српске државе, предвођене Стефаном Првовенчаним и Светим Савом плод ангажовања свих најбољих, добро организованих и обједињених снага народа, покренутих јединством вјере, мисли, речи, дјела и циља.

“Под окриљем аутокефалне Цркве, архепископ Сава, са седиштем у манастиру Жичи, успео је да покрене све стваралачке снаге народа, да одушеви, да понесе, да упали огањ вере и унесе Јеванђеље Христово у сваку душу, у све односе, у васцели народни живот. У томе је тајна духовног, материјалног и политичког успона Србије у средњем веку. У томе је тајна златних векова српске средњовековне државе”, рекао је патријарх Иринеј.

Према његовим ријечима, захваљујући опредјељењу Светога Саве омогућено је и довршено идентитетско уобличавање и сазревање српског народа, што је и формирало Светосавски завјет, односно, како наводи, завет безграничне жртвене љубави према свом народу, његовој Цркви и његовој држави, према истини, правди и слободи.

Из тог Завета изникао је и потоњи Косовски, светолазаревски Завјет, као и сва друга, у одсудним временима завјетна опредељења и дјела српског народа. Захваљујући томе, преживели смо и победјили сијасет искушења и невоља које су пратиле, а, како видимо, и данас прате историјску судбину нашег народа”, истакао је патријарх.

Подсјетио је да је српски народ уз помоћ тог завјета преживио вишевјековно ропство под Османлијама, албанску Голготу и страховити покољ становништва у Првом свјетском рату, злочине окупатора и њихових савезника у Другом свјетском рату...

„Верност Светосавском Завету омогућила нам је да преживимо, али и да не поклекнемо. Није довољно само преживети, треба усправно стајати! Преживели смо и терор и егзекуције обезбожених Срба над сопственим народом, његово цепање на нове, тобожње нације, арнаутске побуне и злочине од давних турских до наших времена, као и различита искушења на крају другог и почетку трећег миленијума, све време остајући усправни”, навео је поглавар СПЦ.

Наводећи да је током искушења страдала и сама Црква, патријарх каже да упркос томе, светосавски дух чини да и даље, у истој мејри, Црква ствара, преображава и спасава своју дјецу.

Зато се у нади, казао је Иринеј, Црква моли да „верност светосавском путу оспособи српски народ да очува своју свету и заветну покрајину - Косово и Метохију, своју милу Боку и поносну Црну Гору, као и све оне друге крајеве и земље над којима су се надвиле руке силника овога света са циљем да их насилно и неправедно отму”.

Како додаје, за осам вјекова колико је прошло од добијања аутокефалности СПЦ, духовна снага Цркве чврсто и непромењиво усмјерава све велике догађаје у историји српског народа, односно без ње историја и опстанак српског народа на тлу увијек немирног Балкана, раскрсници многих етничких кретања, духовних и културних утицаја и разних освајачких амбиција, не може се ни замислити.

“Наш народ у највећем периоду своје историје није био обједињен унутар истих државних граница, па ипак није изгубио свој идентитет, јер га је чврсто укотвио у Цркви. Тако и данас, тамо где је присутна у српском народу, Црква чини темељ његовог идентитета. Посебно у крајевима где је угрожен, народ у Светосавској Цркви налази снагу за даљи опстанак, налази тихо пристаниште и утеху за свакодневни живот. Без Светосавске Српске православне цркве, ми Срби, као народ, данас не бисмо ни постојали”, истакао је Иринеј.

Али, како додаје патријар, СПЦ не слави овај велики јубилеј само да би подсјетио на стару славу, већ да би истакли јасно и гласно „да ми желимо и хоћемо да ходимо Савиним траговима, да идемо путем који нам је он завештао”.

У том смислу подсјетио је на значај Савиног дјела, који је, каже, издејствовао аутокефалност Српској цркви и као њен први архиепископ организовао њен духовни живот, који је преусмјерио развој српске сакралне архитектуре изградњом храма Спасовог у Жичи и отворио нове хоризонте српског живописа сликарским програмима Студенице и Жиче.

Патријарх Иринеј подсјећа да је Свети Сава отац српске књижевности као писац Житија Светог Симеона и аутор писама и бјеседа, да је утемељио српско црквено право како типицима за Карејску испосницу и манастире Хиландар и Студеницу тако и чувеним Законоправилом и хрисовуљама које је са оцем и братом писао.

Такође, Свети Сава је обављао важне државне и дипломатске мисије са Бугарима и Угрима, наводи Иринеј, његовао добре односе са источним патријаршијама, одржавао деликатне црквено-политичке односе са Римом и био пионир међурелигијског дијалога са исламом.

Иринеј је подсјетио и на то да су наши преци крштавани постепено, током стољећа, све до деветог вијека, као и да су у тим временима као и, каже, у данашњем времену, области насељене Србима биле у погледу државне управе раздељене и разједињене.

Добијање аутокефалије за СПЦ десило се напоредо са учвршћивањем и развојем средњовјековне српске државе, наводи Иринеј и додаје да је тако један првенствено црквени догађај имао и велики политички значај.

Области са различитим политичким традицијама, окупљене у једну државу, сада су повезане у јединствену духовну целину”, појашњава Иринеј и додаје:

„Несумњиво је да је Свети Сава, тражећи аутокефалију, имао у виду и национални, државни интерес српског народа.”

Како је навео поглавар СПЦ, добијање аутокефалије је догађај који обиљежава сву историју српског народа у свим областима живота, науке, културе, духовности и државности, јендом рјечју, идентитет и самог историјског бића и опстанка нашег народа.

Додаје да се СПЦ за осам вијекова никада није „затворила у уске националне оквире”, већ је отварала своја врата и пунила своје крстионице свима онима који су у Христу Богочојвеку препознавали свога Спаситеља, без обзира на националну припадност, боју коже, језик којим говоре и простор на коме живе.

Честитајући свима јубилеј СПЦ, Иринеј је пожелио да светим молитвама Светога Саве Господ благослови, укрепи, надахне, сачува и спаси српски народ и његов отаџбину у свим временима и на свим просторима на којима се налази.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.