На сахрани Јованке Броз 20 делегација

Београд - Двадесетак делегација комуниста и антифашиста из цијеле бивше Југославије допутоваће аутобусима и приватним аутомобилима у суботу на сахрану Јованке Броз.

За сада се зна да ће делегацију Срба из Хрватске предводити посланик Милорад Пуповац, док ће у црногорској делегацији, поред амбасадора Игора Јововића, бити и представници СУБНОР-а и антифашиста - генерал Јово Капичић, бивши амбасадор у Београду Анка Војводић и Софија Кликовац.

Као дијете, Анка Војводић је живјела са породицом на Дедињу и ишла у Основну школу "Франце Прешерн" у Ужичкој улици, преко пута Белог двора:

"Тито и Јованка били су нам у комшилуку. Њихови унуци Златица и Јошка ишли су са мојим сестрама у разред и ни по чему се нису издвајали од друге деце. Могли смо стално да видимо кад конвој аутомобила излази из Белог двора. Имала сам седам година, мислим да је била прослава Првог маја, када су поред мене прошли Тито и Јованка у кабриолету. Зрачила је елеганцијом и отменошћу. Код нас, у Црној Гори, се каже била је лијепа ка вила на гору."

И Удружењу комуниста Југославије у Србији јавило се десетак сродних организација из региона, које ће послати делегације на сахрану. Међу комунистима из Србије биће Мира Токановић, која је неколико пута, као члан Социјалистичке омладине, била у Титовом и Јованкином друштву:

"Били су гости нас, омладинаца, 1968. у Дому омладине. Толико им је било лепо да су те ноћи остали до 3.30. Ја сам добила задатак да замолим друга Тита за плес. Пришла сам му, а он се извинио и рекао да му лекари забрањују да игра због ноге. Годишње би одиграо само два плеса, са Јованком за Нову годину. Одмах је нашао замену - предсједника омладине Јанеза Коцијанчича".

Предсједнички пар је видјела и на радној акцији Сутјеска 1970, када су акцијаши смислили стихове: "Друже Тито, само пиши, радићемо и по киши. Ако пише и Јованка, радићемо без престанка". Брозова удовица се и послије четири деценије сјећала тих стихова, баш као што се Мира Токановић сјећа једног слета на ком су промрзли у сукњицама и бијелим блузама и када их је Тито тјерао да се топлије обуку за сликање:

"Осуђујем све нас што смо дозволили да та жена деценијама буде затворена нама испред носа!"

И Миловану Мићи Стојановићу, који је 24 године био Титов лични кувар, Јованка Броз остала је у лијепом сећању. Од маршалове смрти прохујале су пуне 33 године, а Мића се и данас сјећа колико је Броз, до самог краја, иако су били раздвојени од 1977, волио лијепу Личанку:

"Крајем 1979. Тито је провео скоро месец дана у Карађорђеву, одакле је и отишао у болницу. Око Нове године ушао је у кухињу и рекао ми да пошаљем Јованки јагњетину и прасетину: Моја Јока то воли. Видео сам му сузу у очима. Пре тога је имао маратонске састанке са генералима, да ли су га њихови реферати и брифинзи подсетили на растанак или је предосећао крај, тек схватио сам да му је жао", прича Стојановић за "Новости".

Иако многи тврде да је прва дама СФРЈ била тешке нарави, Стојановићу, који је послије Титове смрти кувао за нове предсједнике, није било тешко да ради у резиденцији Брозових:

"Јованка је била одмерена, културна, паметна жена, знала је правила понашања и руковођења на двору. Она је, условно речено, мени била шеф. Није се никада мешала у стручни део посла, али је често бирала јела и одређивала мени. Имали смо одличну сарадњу: она би предложила јеловник, али би ме питала за мишљење. Прихватала је скоро све што бих сугерисао".

У прољеће 1945. на посао у Маршалату, са задатком да води домаћинство предсједника СФРЈ и стара се о његовој безбједности, Јованка је дошла у војничком одијелу, у цокулама, са опасачем и титовком на глави. Непуну деценију касније, сада већ као супруга Јосипа Броза, имала је све манире даме са стилом и била је перфекциониста.

"Тито и Јованка су били захвални гости: волели су да једу скоро све", сјећа се Стојановић, који је своје успомене сабрао у књигу "Како сам скувао историју", која ће ускоро изаћи.

"Да ли је то био одраз личности, или последица немаштине која их је пратила у првој половини живота, нисам могао да проценим, али такве госте можете само пожелети. Највише су волели јела од теста, пите, млинце, кнедле... Било је уживање гледати их како једу. Кухиња Беле виле на Брионима им је била слаба тачка. Пошто се налазила на путу до плаже, нису могли да прођу, а да не пробају нешто или, пак, да кажу: Друже Мићо, сецни мало од оног бутића."

За доручак су обично вољели качамак са чварцима или са прженим црним луком, цицвару од хељде, кувану јунетину, кокошију или супу од фазана, млади сир, паприку, јабуке јонатан...

"Јованкина лична и породична драма почела је 1975. Као прва дама Југославије, Јованка је била и шеф у њиховој резиденцији и на неки начин је имала утицај на Броза. Стотину пута сам био у њиховој близини и нисам приметио да се она мешала, тачније речено, претерано мешала. Али и то што је била између Тита и неких људи, сметало је", свједочи Мића.

Долазак на сахрану најавиле су и делегације Југословенског центра "Тито" из Београда, друштава "Ј. Б. Тито" из Бањалуке, Бихаћа и Цазина, Лиге антифашиста југоисточне Европе из Јајца, КП Хрватске, Удружења грађана "Ј. Б. Тито" из Кочана и Партије Сојоз на Титови леви сили из Македоније, Народне комунистичке партије БиХ и Савеза антифашиста и бораца НОР кантона Сарајево.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.