Мркић: Није у реду да нико не одговара за српске жртве

Београд - Министар спољних послова Србије Иван Мркић сматра да није у реду што нико никада није приведен правди због хиљада убијених српских цивила у српским селима уз Дрину и истиче да га тишти и узнемирава застој у истрази поводом убијених Срба на депонији у Сарајеву.

"Не можете у неким периодима и тренуцима да волите пуну истину, а у неким другим да волите пола истине, па онда двије трећине истине. Или има истине или нема", наглашава Мркић у интервјуу Срни, коментаришући реаговање бошњачких званичника на истрагу српског тужилаштва о Насеру Орићу и његовим сарадницима.

Наводећи да се Србија суочила са оним што се дешавало у Сребреници са Бошњацима, он је оцијенио да никада није дошло до правог суочавања са оним што се догађало у српским селима уз Дрину.

Министар спољних послова Владе Србије, која је у техничком мандату, упозорава да се поставља сасвим основано питање - зашто и како је могуће да нема никога одговорног за хиљаде убијених цивила, стараца, старица, дјеце и оцјењује да је једино праведно да сваки злочин буде до краја истражен и кажњен.

"Нису ваљда ти људи извршили масовна самоубиства?! Знам да се сада најчешће помиње Насер Орић, који је ослобођен у Хагу. Да ли је у пуној мери сагледано све или није, ја не могу да кажем, нисам правник. Али, ако је основана сумња, онда је треба истражити и свако ко је чинио злочин мора бити кажњен без обзира одакле потиче и које је националности. Злочин је злочин", наводи Мркић.

Он је замолио пријатеље из Сарајева да се посвете питању истраге и проналаска остатака српских жртава на депонији у Сарајеву, указујући да то никако не смије остати неистражено до краја и да не могу постојати разлике у прилазу - када је ријеч о овом питању.

"Биле су неке вести да су на депонији у Сарајеву, на дубини, нађени остаци

убијених Срба у време рата, и то Сарајлија. Неки кажу да је било неколико хиљада убијених. А онда сам чуо да као нема новца да се настави са том истрагом и то ме узнемирило", истиче Мркић.

Када је ријеч о приједлогу Србије према БиХ и другим земљама бивше Југославије о заједничким амбасадама, Мркић наговјештава могућност да се ове године дође до заједничког приједлога Србије и БиХ и наводи да је са министром иностраних послова БиХ Златком Лагумџијом разговарао више пута.

"Могуће је да ћемо нешто у току ове године и да склопимо као заједнички предлог, који ће, наравно, проверавати надлежни органи једне и друге државе", напомиње Мркић, подсјећајући и на заинтересованост и Црне Горе и Македоније.

Он истиче да то не значи поновно "склапање и васпостављање Југославије и југословенске спољне политике", називајући такве примједбе потпуним бесмислицама и напомињући да се у разговорима са колегама из земаља бивше Југославије дошло до идеје да се, због рационализације, примијени "скандинавски модел", односно да више земаља користи исту зграду.

Што се тиче односа Србије и Републике Српске, Мркић је рекао да је Србија спремна да иде у развијање тих односа колико год је могуће по Дејтонском споразуму, а то значи практично безгранично, што се тиче сарадње.

Подсјетивши да је Србија апсолутно за очување територијалног интегритета БиХ и поштовање Дејтона, гдје је Република Српска потпуно јасно уцртана, Мркић је рекао да Србија са Српском има природно посебне односе.

"Ми смо исти народ. Нас је судбина тако поделила, али, Боже мој, можда ћемо једног дана да све то релативизујемо. Битно је да ми распознајемо шта је то што треба да буде окосница наше сарадње и да је ширимо у свим областима и ова влада је и душом и срцем за такву једну политику", додао је Мркић.

Мркић наводи да одгађање сједнице Србије и Савјета министара БиХ, до које је дошло на молбу бх. стране, није никакав проблем, нити велика политичка порука, те да ће састанак свакако бити одржан, али да се тражи најзгоднији датум "у свјетлу чињеница које су се десиле у међувремену".

"Сигуран сам да ћемо у наредним недељама имати неки предложени датум, па ћемо се договорити", закључује Мркић.

Што се тиче тзв. Титовог трезора, чији садржај интересује БиХ, Мркић напомиње да је то питање суда и да треба прво да се направи и сачини прецизна и поуздана евиденција онога шта је остало и да ли има предмета који припадају неком другом, али да тренутно не постоји евиденција која би се могла назвати кредибилном.

Министар спољних послова Србије Иван Мркић најављује да ће Србија тражити од Аустрије и Њемачке архиву коју су ове земље однијеле из Србије за вријеме Другог свјетског рата, међу којом су и документи из периода Првог свјетског рата.

"Знам да постоји књига о томе и да је чињеница да су однесени вагони те архиве и знам да је само један мањи део враћен. Покушавамо сада да то сагледамо, добро направимо подлогу и свакако да ћемо тражити да нам се врати оно што је наше, нарочито архива из периода Првог светског рата", наводи Мркић.

Он открива да ту има много докумената из времена уочи првог Свјетског рата, вјероватно од времена /аустроугарске/ анексије БиХ, па све до Балканских ратова, укључујући и Први свјетски рат.

"Има ту доста документације, која више није у нашем поседу, али имамо ми и документацију која осликава све ово што је званична светска историја", наводи Мркић.

Он упозорава да је бесмислица када се каже да сада све почиње да се другачије сагледава, јер се не може историја мијењати према дневним приликама или политичким потребама једне или друге стране.

Мркић прецизира да ће Србија тражити ту архиву када буде фундаментално знала шта све треба да тражи, али да је то је огроман посао, чиме се и сам почео да бави.

"Надамо се да ћемо бити у стању да идемо са кредибилним захтевом. Сигурно да се зна где је та архива, има стручњака који сигурно знају, само треба времена да се припреми захтев који ће бити несумњиво објективан и који ће бити необорив и за једну и за другу страну", истиче Мркић.

Што се тиче најављеног такозваног научног скупа у Сарајеву о Првом свјетском рату, Мркић напомиње да је схватио да власти или држава БиХ не стоји иза тог скупа, а ако је то научни скуп - онда треба причати са научницима.

"Држава Србија не може сада да развија посебан однос према неком скупу, чије организаторе уопште не познаје. Ко ће ићи тамо, шта ће све покушати, коју ће поруку послати - остаје да се види. Али, ја тај скуп никако не бих оценио као најважнији. Истина је ту колико год се неко трудио да је ревидира", наводи Мркић.

Он најваљује да ће у Србији бити доста скупова о Првом свјетском рату, као и у српским дипломатско-конзуларним представништвима, да ће их организовати САНУ са другим академијама, да ће Србија организовати и скупове са Републиком Српском, заједничке наступе са Швајцарцима, Белгијанцима, нешто са Французима, а можда ће бити нешто и са Аустријанцима и Нијемцима.

Мркић оцјењује да је вјероватно касно за повлачење међусобних тужби Хрватске и Србије и поручује да суд треба тиме да се бави, те да сама збивања и догађаји на суђењу не треба да се прелију на односе двије земље, јер то није добро ни за кога - ни за српско-хрватске односе, ни за регион.

"Ми смо се спремили. Србија има јаке аргументе - нисмо држава која нема памћење, напротив, ми смо држава која је то памћење документовала на најбољи могући и најмодернији начин", рекао је Мркић, наводећи да ће Београд најнормалније наставити сарадњу са Хрватском.

Мркић поручује да се не може причати о косовској независности када Београд уопште не признаје Косово као државу, те да Министарство спољних послова успјешно преноси овај став у свијету, гдје разумију залагање за очување међународног права и принципа који треба да важе за све.

Он је навео да је Косово унутрашње питање Србије и да све што српски представници раде у Бриселу, уз помоћ високог представника ЕУ Кетрин Ештон, јесте с циљем успостављања свакодневног живота за све житеље Косова и Метохије, несметаног кретања људи и робе, те да приштинска администрација мора да апсолутно обезбиједи српску заједницу.

Мркић закључује да Србија наставља са европским интеграцијама, али и сарадњу са Русијом и другим земљама бившег СССР-а, посебно што споразуми о слободној трговини стављају Србију у један посебан положај у односу на Европу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.