Молитва за погинуле на Миљевачком платоу

БЕОГРAД - У цркви Светог Марка у Београду јуче је служен парастос погинулима на "Миљевачком платоу" код Дрниша у Хрватској 1992. године.

Епископ хвостански Aтанасије рекао је током службе да је "чињење помена онима који су насилно одведени у смрт велика ствар".

- Овим молитвеним чином чинимо две ствари. То је израз љубави и правде, чиме показујемо да су невини - рекао је он и додао да се се жртвама не смије "чинити неправда заборавом".

Aнтанасије је навео да је потребно и молити се за мир међу људима, народима и државама.

Предсједник Управног одбора Удружења избјеглица Демократска иницијатива за Книн Раде Матијаш рекао је агенцији Бета да 17 година послије догађаја на Миљевачком платоу нико није кривично одговарао за тај злочин.

- Просто је несхватљиво да до данас нико није одговарао - казао је он и додао да је на Миљевачком платоу убијено 40 особа и да су тијела 16 особа била "масакрирана".

- Од "Олује" до данас више од 2.000 особа још увек се води као нестало - нагласио је Матијаш.

Напад на Миљевачки плато извршен је 21. јуна 1992. године и био је први напад хрватских снага на тадашњу Републику Српску Крајину, након што је UNPROFOR преузео улогу заштитних снага на подручју РСК.

У овој акцији, према подацима "Веритаса", убијено је и измасакрирано 40 територијалаца РСК. Жртве су бацане у крашку јаму дубоку око 10 метара ван села Дриновци које су хрватски војници затим напунили смећем.

Савјет безбједности УН је изгласао резолуцију 762, према којој су хрватске снаге требало да се повуку с Миљеваца, али то никада није учињено.

Ексхумација

Два мјесеца након борби, у августу 1992. године, UNPROFOR је надгледао ексхумацију тијела српских територијалаца, која су била у високом степену распада, а поједини дијелови тијела су недостајали.

Тијела 28 страдалих војника сахрањена су у појединачне гробнице, док је 12 сахрањено у заједничку гробницу на книнском гробљу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.