Младићи који су се угушили у викендици сахрањени са играчкама из дјетињства ФОТО

Параћин - Милош Атанасковић (18), Јован Илић (18), Ђорђе Марјановић (17) и Марко Живковић, четворица младића који су се у сриједу угушили у викендици, сахрањена су данас у родном селу Својнову, преносе агенције.

Више од хиљаду људи на вјечни починак испратило је најбоље младиће у селу.

У четири бијела ковчега стављена су тиијела младића који су од дјетињства били нераздвојни.

Сваки ковчег положен је на приколици коју су вукли аутобмобили. Ђорђе Марјановић био је син јединац.

- Не знате ви сви људи колико су ово била добра деца. Увек насмејани младићи, снажни, храбри, јаки, уредни. Понос и дика Србије. Ништа их не замени док има Својнова. Само родитељ зна колика је туга изгубити дете. Нема веће жалости. Остаје нам нада да ће тамо горе, наставити своје весело дружење, да же опет играти фудбал небеским ливадама - одржао је говор на опелу предсједник МЗ Својново Мирослав Дачић.

Атанасковића који је важио за највећег весељака испратио је оркестар.

- Уживала сам њега да гледам како се весели, како живи, никад да пије или да прави проблем, увек је трезан уживао у животу, у друштву. Мајке их однеговале да их сад сахране - прича једна од рођака Атанасковића.

Колона дуга неколико километара дуго је пролазила селом.

У четири ковчега поред тијела спаковане су њихове омиљене играчке из дјетињства, лопте, личне ствари.

Марјановићев ковчег спустили су момци у дресу ФК Напредак из Својнова.

Они су пронађени у четвртак ујутру у викендици Милоша Атанасковића гдје су се окупили да уживају у безбрижним данима младости.

Како је показала обдукција, угушили су се угљен моноксидом из агрегата који је напајао струју у кући.

Ако су нешто имали и да додају послије ове незапамћене несреће у Поморављу, најближи познаници четворице нераздвојних другова јуче од туге нису могли да дођу до ријечи.

Испред породичног дома Живковића, његов отац Зоран је једва стојећи дочекао неколико свештеника који су допутовали из Крушевца да помогну унесрећеној породици.

Најхрабрији је био отац Ђорђа Марјановића, који је успио да смогне снаге и каже да му не преостаје ништа друго него да вјерује да је судбина тако хтјела.

- Ово им није био први роштиљ у викендици недалеко од села. Често су одлазили горе. Увек су била њих четворица, само у ретким приликама повели би још некога. Увек су се грејали на дрва, а тај агрегат је и до сада био тамо како би производио струју. Никада није било проблема. Нисмо криви ни ми ни они. Једноставно се тако догодило - прича Момчило Марјановић, очију пуних суза.

Из дворишта куће у којој су четворица пријатеља заједно отишла у смрт, јуче се само чуо лавеж паса јер су мјештани цијелог села били код породица настрадалих да положе цвијеће на бијеле ковчеге настрадалих.

Прије само три дана, најбољи другови, и по свједочењу свих који су их познавали најбоља дјеца у селу, отишли су у викендицу да прославе јер су се поново окупили док траје зимски распуст.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.