Мишковића хранили ћевапима у шахту
Београд - Бизнисмен Мирослав Мишковић први пут је проговорио о отмици из 2001. године, када су га киднаповали припадници "земунског клана".
Мишковић је открио како су изгледали сви детаљи од тренутка када су му отмичари препријечили пут, у својој књизи "Ја, тајкун".
- У понедељак, 9. априла 2001, у 8.15 ујутро, у близини "Генексове" зграде у којој се тада налазило седиште "Делте", био сам отет из аутомобила. Долазио сам на посао и отприлике на двеста метара од гараже један тамноплави "ауди" препречио је пут мом ауту - наводи Мишковић.
Он се присјећа да су из "аудија" изашла тројица мушкараца са фантомкама, наоружани аутоматским пушкама.
- Четврти отмичар остао је за воланом. Један је отворио врата мог возача, други моја. Почели су да нас извлаче из кола. Покушао сам да се одбраним, али добио сам најпре неколико удараца у груди, а онда и један у потиљак - наводи Мишковић.
Како каже, угурали су га у свој ауто и ставили му љепљиву траку преко очију и уста. Потом су га одвезли на непознату локацију.
- Чуо сам како отварају гвоздени поклопац од шахта. Морао сам да се спустим у канал за поправку аутомобила, а онда и у шахт на његовом дну. Спустио сам се металним мердевинама. Неко од њих сишао је са мном, а онда сам га чуо како се пење назад и затвара поклопац шахта. Просторија је била минијатурна, можда метар са метар. Одозго је капала вода - присјећа се бизнисмен.
Признаје да су се отмичари коректно понашали и да је у шахту било ужасно хладно.
- Кад сам се пожалио, донели су ми беле плетене чарапе. Нешто касније и два ћебета. Доносили су ми воду у флаши. Један од киднапера говорио је босанским акцентом. Хтели су да помислим како траже паре за Радована Караџића и Ратка Младића. Али нису то баш највештије радили - објавио је Мишковић.
Бизнисмен је у својој исповијести додао да је тражио да једе, а они су му донијели бањалучке ћевапе у лепињи.
Како је даље навео, у заточеништву је провео 18 часова, када су га послије исплате откупа од седам милиона пустили.
- Отмичари су ми дали капу јер је падала киша и десет евра, да бих могао да платим такси, јер сам био без ичега, без докумената, телефона и новца. Помислих, какав посао: узели су ми седам милиона марака, а оставили десет за такси - присећа се један од најбогатијих Срба.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
