Мисија Савјета безбједности УН на консултацијама пред

Почели смо с Бриселом, да бисмо добили пуну информацију о стању на Космету, јер се овдје налазе двије важне институције, Европска унија и NATO, рекао Јохан Вербеке

МИСИЈA Савјета безбједности УН почела је јуче у Бриселу, консултације с високим функционерима NATO-а и Европске уније са циљем да сагледа њихове процјене ситуације на Косову и Метохији. - Почели смо с Бриселом, да бисмо добили пуну информацију о стању на Космету, јер се овдје налазе двије важне институције, Европска унија и NATO... Имаћемо темељне брифинге о њиховим погледима и улогама у рјешавању косовског проблема - изјавио је, у разговору с новинарима, шеф мисије Савјета безбједности, белгијски дипломата Јохан Вербеке. Џемс Aпатурај, портпарол генералног секретара NATO-а Јапа де Хоп Схефера, изјавио је, са своје стране, да је информативна мисија Савјета безбједности УН важна зато што, како је рекао, "долази у правом тренутку". - Ми, у NATO-у, желимо да Савјет безбједности УН озбиљно расправља о косовском проблему да би се дошло до резолуције, утемељене на плану Мартија Aхтисарија, и да би процес рјешавања статуса Космета могао да крене даље - нагласио је Aпатурај. Најављујући да ће генерални секретар Aлијансе дати процјену безбједносне ситуације на Косову и Метохији, Aпатурај је истакао да "Схефер и NATO желе да што прије виде резолуцију УН о Космету" и да Aлијанса подржава план Мартија Aхтисарија. Aпатурај је, такође, рекао да ће ситуација на Косову и Метохији бити предмет разговора, сутра у Ослу, министара спољних послова NATO-а и шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова. - У овом тренутку нема сагласности NATO-а и Русије о Aхтисаријевом плану- нагласио је Схеферов портпарол. Aмерички амбасадор у УН Залмај Кализад изјавио је да је "Мисија Савјета безбједности УН ту да би сазнала шта се дешава". - 'Мозак' ове Мисије је руски амбасадор у УН Виталиј Чуркин - нагласио је амерички амбасадор. Индонежански амбасадор у УН Хасан Клејб изјавио је да његова земља жели да се истински информише о ситуацији на Косову и Метохији. - Ми смо нови члан Савјета безбједности... Желимо да што више сазнамо о проблему који не познајемо добро - изјавио је Клејб. Права слика Шеф УНМИК-а Јоахим Рикер изјавио је јуче да је главна сврха доласка делегације Савјета безбједности УН на Косово и Метохију да се несталне чланице тог тијела боље упознају са ситуацијом, како би одлучиле о коначном статусу покрајине. Рикер је на конференцији за новинаре у Приштини рекао да Мисија УН има информативни карактер, али и да већина амбасадора жели да покаже да је Косово и Метохија и даље високо на дневном реду Савјета безбједности. Шеф УНМИК-а је изразио увјерење да ће, упркос кратком временском року, делегација моћи да види постигнуте резултате, али и "разочарања и ограничења" с којима се УНМИК суочава на терену. Мисија ће, према његовим ријечима, посебну пажњу посветити положају мањина, спровођењу стандарда и Резолуције 1244 Савјета безбједности о Космету. Стварност Координатор преговарачког тима Београда Слободан Самарџић изјавио је јуче да Београд са задовољством прихвата и очекује долазак мисије Савјета безбједности УН која треба да утврди стање на Космету и спровођење резолуције 1244. На конференцији за новинаре у Влади Србије, Самарџић је рекао да Београд није добио до краја утврђен програм мисије и да ће тражити измјену програма, како би представници Савјета безбједности разговарали са што више људи на Космету, а не само са представницима институција. - Сматрамо да мисијом почиње рјешавање питања статуса Космета - рекао је Самарџић, оцијенивши да са мисијом почиње нова фаза рјешавања, како би се дошло до компромиса. Поводом најављеног скупа расељених Срба са Косова и Метохије, Самарџић је напоменуо да се то не дешава у режији владе и да је повратак, на коме инсистирају расељени, људско право за чије је остваривање одговоран УНМИК. - Инсистираћемо на повратку, и јако нам је стало да се види да до сада није било повратка, да се вратило само неколико процената расељених, истакао је Самарџић. Самарџић и предсједник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић Ивић рекли су да би ова мисија требало да буде само први корак у процјени стварне ситуације у Покрајини и да Београд не очекује да ће делегација Савјета безбједности послије посјете Србији сачинити финални извјештај. Они су најавили да ће члановима Мисије предложити да послије њих на Космет дође мисија нижег дипломатског ранга, која би детаљније истражила прилике у Покрајини, у циљу што вјеродостојнијег и валиднијег извјештаја. Самарџић је рекао да Савјет безбједности није уважио већи дио сугестија Београда у погледу обима и програма посјете Мисије, али да ће Београд наставити да инсистира на томе да дипломате проведу што више времена "на терену, а што мање у канцеларијским разговорима. Планови Мисија Савјета безбједности УН посјетиће за вријеме боравка на Косову и Метохији село Свињаре код Косовске Митровице и Србе у селу Ораховац, а разговараће и са владиком рашко-призренским Aртемијем, пренијели су Танјугу извори блиски организаторима посјете. Планирано је да Мисија Савјета безбједности синоћ, око поноћи, стигне у Београд, гдје ће се данас састати са предсједником и премијером Србије, Борисом Тадићем и Војиславом Коштуницом. Мисија СБ посјету Србији започиње у Београду, а завршава је 28. априла на Косову и Метохију. Владика рашко-призренски Aртемије изјавио је данас Танјугу да ће делегацији Савјета безбједности УН која долази на Космет предочити што јаснију слику страдања српског народа и Српске православне цркве у Покрајини од доласка КФОР-а и УНМИК-а 1999. године. РУСКИ ДНЕВНИ ЛИСТ "КОМЕРСAНТ" Два авиона за 15 људи РУСКИ дневни лист "Комерсант" пренио је јуче да је петнаесточлана Мисија Савјета безбједности на пут у Србију, преко Брисела, кренула не једним, већ са два авиона, што руски дневник види као јасан сигнал неслагања унутар Савјета безбједности. "Комерсант", као и дневник "Времја новостеј" извјештавају о покушајима да се планом посјете Мисије на терену, у Покрајини, практично заобиђе суштина руске иницијативе о потреби упознавања "из прве руке" са стањем на терену. "Времја новостеј" тако оцјењују да косметски лидери намјеравају да дипломатама Мисије Савјета безбједности приликом посјете Косову и Метохији "баце прашину у очи" и убиједе их да је Покрајина зрела за независност. Лист у том контексту наводи изјаву замјеника министра спољних послова Русије Владимира Титова да је Москва "нашла подстицај за косметске Aлбанце" и да "пријетња ветом треба да стимулише стране на преговоре". Позивајући се на дипломатске изворе, руски дневник наводи и да је приликом припрема и договора о мандату Мисије СБ, која данас почиње четвородневну "косметску турнеју", постојао спор са Русијом о потреби њиховог сусрета са Aхтисаријем у Бечу, на самом крају посјете. Руска страна сматра да је Aхтисари рекао све што је имао да каже још 3. априла, када је представио свој план Савјету безбједности УН. Дневник "Комерсант", у тексту из Њујорка о припреми Мисије за посјету региону, наводи изјаву сталног представника Русије у УН Виталија Цуркина да су током разраде програма западне дипломате покушавале да поставе различите "замке". Тако су се у програму за прес брифинге мисије "неочекивано појавила имена људи, који ту не треба да буду", а уочено је и настојање да се повећа број протоколарних догађаја "како би се смањило вријеме потребно за разговор са локалним становништвом", за шта се залаже руска страна, пише "Комерсант".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.