Марковић: Због идеологије СФРЈ деценијама каснио филм о Јасеновцу
БЕОГРАД - Историчар Предраг Марковић оцјењује да је прокламована идеологија социјалистичке Југославије, која је сакривала братоубилачки рат између југословенских народа, један до разлога због којих је деценијама каснио филм о усташким злочинима какав је “Дара из Јасеновца”.
“Треба имати у виду да су филмови о Холокаусту новијег датума. До осамдесетих година прошлог века није постојао Меморијални центар посвећен Холокаусту у Вашингтону. Јеврејима је требало неколико деценија да се суоче са траумом Холокауста. Реч је о много ширем феномену, него што ми мислимо”, каже Марковић за београдске медије.
Он истиче да су послије Другог свјетског рата чак и код Јевреја споменици били борачки, а цивилне жртве су откривене релативно касно - шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека.
“Телевизијска серија жХолокаустж из седамдесетих година помогла је да људи широм света, нарочито на Западу, имају у свест о Холокаусту”, каже Марковић и додаје да су споменици у Југославији након Другог свјетског рата, такође, били борачки.
Он каже да је и у књизи Јелене Суботић “Споменици у источној Европи” објашњено да је на споменицима у Југославији најчешће писало “Овде је окупатор убио антифашисте”.
Марковић у прокламованој идеологији социјалистичке Југославије види разлог што се 75 година чекало на филм о страдању недужних људи у Јасеновцу, те додаје да ни на споменицима никлим послије Другог свјетског рата није писало да су то починиле усташе.
“За идеологију тог времена је било веома болно подсећање на братоубилачки рат. Тадашње власти су говориле о окупаторима и неколицини домаћих издајника. Било је тешко прихватити да су супростављени народи водили братоубилачки рат између себе, али и између самих себе. Баш зато филм о Јасеновцу није снимљен раније”, каже Марковић.
Према његовим ријечима, Хрвати су веома специфичан народ јер су дали огроман допринос фашизму, али и антифашизму, односно у вријеме Другог свјетског рата овај народ се “располовио”.
“Игнорисање злодела у Јасеновцу највише штети Хрватима јер су на тај начин одбацили своје истинске хероје. Ти хероји нису учествовали у Домовинском рату деведесетих година прошлог века, већ су изгинули на Сутјесци 1943. године, борећи се у јединицама Народноослободилачке војске. Да није кокетирања са усташтвом, највећи празник борбе у Хрватској била би Битка на Сутјесци”, рекао је Марковић.
Он сматра да Србија мора агилније да ради на освјетљавању прошлости српског народа, па и злочина које је преживио у бурној историји.
“Неки пут то испадне катастрофално, као телевизијска серија жНемањићиж, а некада је одлично, као што је случај са филмом жДара из Јасеновцаж. Историјска веродостојност филма је без грешке јер је саветник на изради сценарија био Мајкл Беренбаум, светски познат и цењен проучавалац Холокауста”, каже Марковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
