Марко Живић је говорио: Сутра се завршава живот, шта си урадио ако ниси некоме помогао

ГС
Foto: Агенције

За родни Крушевац био је емотивно везан, Лазарица му је била као „стуб“ куће, а Београд - дом.

Марко Живић, који је прерано напустио домаћу глумачку сцену, волео је да се осами на посебним местима, али и да на наступима великодушно преноси емоције публици.

Глумац Марко Живић преминуо је у 50. години од последица коронавируса, у Београду. Последње три недеље провео је на болничком лечењу. Остаће упамћен по богатој позоришној и телевизијској каријери.

Глумац је говорио да је Београд његов дом, а да је његова кућа - Крушевац, преноси РТС.


Глумац Марко Живић преминуо је у 50. години од посљедица коронавируса, у Београду. Последње три недеље провео је на болничком лијечењу. Остаће упамћен по богатој позоришној и телевизијској каријери.

Глумац је говорио да је Београд његов дом, а да је његова кућа - Крушевац.

За родни град посебно је био везан због Лазарице, у коју је, како је причао, увек долазио, кад год је у Крушевцу. Како је за Крушевац говорио да му је кућа - на Лазарицу је гледао као на стуб те куће.

„Бог је у свима нама, и вера је у свима нама, као и жеља да се помогне. Моја породица и ја смо се годинама трудили да помогнемо тамо где можемо. Мислим да је то наш задатак. Сутра се завршава живот, а шта си урадио ако ниси некоме помогао", говорио је познати глумац.

Марко је многе дане детињства провео у викендици на Јастрепцу, где се дивио чувеном Славујевом брду, миру, тишини, природи...

Глумац је умео да нагласи да му је понекад посебно пријало да време проводи сам: „Мислим да самоћа човеку доноси суштину. Мислим да, кад склопиш своје мисли, и туђе мисли ће ти бити јасније".

О другарству је говорио, између осталог, сећајући се пријатеља свог оца, чије је ставове по том питању и он прихватио. Међу њима је и порука да „пријатељи опстају само када један зна када треба да ућути".

Себе је сматрао емотивним човеком и истицао је да управо глумац треба да пружи емотивност публици која може и треба да је препозна.

Држао се идеје да јавне личности имају обавезу да преузму едукативну улогу.

„Докле год ја будем могао да, својим делањем, поступцима и својим улогама, пријатељствима, својим хуманитарним радом - помогнем, ја ћу ту бити. Оног тренутка кад не будем могао, ја ћу се повући", рекао је у емисији РТС-а На скривено те водим место.

Имао је, како је говорио, утисак да је српска кинематографија направила „грех према градовима који су испод Бубањ Потока". С тим у вези, у сарадњи са колегама глумцима, кроз пилот епизоду, почео је да „прича урбану причу о Крушевцу и градовима око њега".

Говорећи о страховима и болести, умео је да каже: „Ту нема другог избора. Или ћеш да будеш храбар, или ћеш да се повучеш".

Бројне је улоге остварио Марко Живић. Једна од оних на коју је био најпоноснији је из представе Београдског драмског позоришта Лет изнад кукавичјег гнезда, у којој је играо Мартинија.

Пријатељи, колеге, поштоваоци и бројне јавне личности опраштају се од Марка Живића, међу њима и колектив Београдског драмског позоришта и ФК Партизан.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана