Фото: Aгенције
ПЛУЖИНЕ - Често се од становника Плужина може чути да њиховом мјесту недостају стручњаци разних профила као и занатлије те да недостатак многих услуга и садржаја Пивљане "тјера" на одлазак из родног града.
Међутим, у посљедње вријеме има "саобраћаја" и у супротном смјеру, односно има оних које су досељењем у Плужине донијели квалитет више градићу на обали Пивског језера. Један од таквих примјера је и докторица Марија Ђорђевић, која је из Београда прије двије године стигла у село Брезна. Тада, каже она, није ни помишљала да ће радни ангажман наставити у постојбини свога супруга.
- У Брезна смо дошли само да се одморимо од буке савременог живота, да се вратимо исконској природи и да у њој уживамо свим чулима. Желели смо да наши тада једногодишњи близанци осете нетакнуту лепоту, да удишу чист ваздух, да једу здраву храну и ништа више. Тих првих месеци нисам ни помишљала да ћу у Пиви почети да радим - прича докторица.
Увијек брз, бучан београдски живот породица је замијенила је успореном свакодневицом у Брезнима, селу које им, како истичу, омогућава мир, тишину и вријеме да се у потпуности посвете својим близанцима.
- Одлуку о селидби донијели смо када смо осетили да нам дефинитивно треба промена, да нам треба мирније и природније окружење за које смо одмах знали да се налази овдје у Пиви. Иначе, већ неко време смо, и прије доласка у Брезна, маштали о одласку на југ - прича др Ђорђевић.
Међутим, живот је, на задовољство Пивљана, а и Марије и њене породице, кренуо неким другим током. Наиме, др Ђорђевић су понудили да у Плужинама почне да ради као љекар. Она је рекла "да" и Пивљани су добили докторицу за коју сада кажу "Благо смо добили".
- Привилегија је бити љекар у Плужинама. Не могу вам описати каква је то драгоценост у овом данашњем изгубљеном времену, осећати сваки дан топлоту, доброту ових људи, радити са особама какве су др Рада Аџић, медицинске сестре Мица Јововић и Љиља Божовић - истиче Ђорђевић.
Везе с Пивом, испоставило се, пуно су дубље него што је мислила.
- Када ти у ординацији уђу старији људи у деветој деценији, срећни као да су кренули на отварање сезоне у Миланској скали, са великим поштовањем, не можеш а да не будеш пресрећна. Сви ти предивни људи су аутентични траг једног времена. Њихове дивне приче, које су одољеле свим пивским ветровима, увијек ме развеселе. Сви они Плужинама и Пиви дају неодољив шарм - наглашава Ђорђевић.
Наводи да је специјализира педијатрију на Универзитетској клиници у Београду, коју је прекинула због одласка у Америку. Додаје и да је њен супруг економиста, а школовање је окончао у Америци и да тренутно ужива са близанцима у својим Брезнима.
- Надам се да је задовољан што му је супруга докторица у његовој постојбини, а сво четворо лако смо се привикли на Пиву. Што се тиче Пиве и Пивљана вољела бих да се задржи свијест да могу имати развој без девастација, да могу имати бољу будућност чувајући ову дивну природу - закључила је др Ђорђевић.
Пива је некада, поготово зими, од остатка свијета била одвојена великим сњеговима. И тада је имала љекаре чија имена Пивљани и данас са поштовањем изговарају. А, данас тамо гдје су стали доктори Дондић и Жујовић, наставила је др Марија Ђорђевић.
Стереотипи
Др Ђорђевић истиче да зна да многима Пива звучи далеко, али наглашава да то није тако.
- На корак смо од Никшића, путеви се модернизују и свуда може релативно брзо да стигнете. Поготово данас у доба технологије, интернета, можете живети и у мјестима која су скоро па празна. Видјела сам да овдје у Плужинама ништа не умањује квалитет професионалног живота. Заиста, Пиву не осећам као провинцију. Провинцију носите са собом и ако сте провинцијалац у глави, то ћете остати и у Паризу - наглашава др Ђорђевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.