Мајка дјевојке из Краљева коју је момак избо: Да се није убио ја бих му пресудила
“Зашто је ово мом детету морало да се деси, зашто је монструм искасапио мог анђела, моју јединицу, мој понос и узданицу? Немам речи да вам опишем како се осећам, тресем се већ два дана, очи од суза не могу да склопим. Само да моја Анђела буде добро, да се опорави, да заједно изгурамо и ову велику невољу која нас је задесила”.
Ово за “Новости” прича Вера Симић, мајка двадесетдвогодишње Анђеле, коју је у ноћи између сриједе и четвртка у селу Печеног код Краљева избо Александар Тодоровић (26), а потом се објесио.
Тешко рањену дјевојку, која је свирепо седам пута убодена ножем, најприје су збринули љекари Хитне помоћи, а потом је оперисана у Општој болници “Студеница” у Краљеву. Одатле је превезена у крагујевачки Клиничко-болнички центар.
“Чула сам се телефоном са ћерком док ју је санитет возио за Крагујевац. Ваљда је и то неки добар знак да ће се успешно опоравити. Уплакана, упитала ме је: 'Мама, је л' истина да се џукела обесила?'. Кратко сам јој одговорила да јесте”, прича мајка Вера и додаје:
“Њих двоје се нису забављали, није она хтела ништа да има са њим, али ју је тај Александар прогањао, уцењивао је, изнуђивао новац, претио да ће је убити. То ми је тек недавно признала”.
Према њеним ријечима, те кобне ноћи Анђела јој се телефоном јавила након завршеног посла у једној краљевачкој играоници за дјецу. Кренула је аутобусом за Чукојевац, али није стигла до станице гдје ју је мајка чекала.
“Један дечко ју је у Краљеву испратио на тај последњи аутобус, који у село стиже око 23 сата. Али у аутобусу је, на станици на којој сам је чекала, није било. Можда је изашла раније, а тај монструм ју је пратио. Највероватније ју је негде успут пресрео и насилно одвео у Печеног. Није ми рекла да ли је покушао да је силује. И добро је што је себи пресудио, јер да то није урадио, ја бих то учинила голим рукама”, плачући прича Вера Симић.
Двадесетдвогодишња Анђела завршила је средњу Медицинску школу у Краљеву. Потом је, према Вериним ријечима, привремено радила као медицинска сестра у овдашњој болници, старачком дому у Врњачкој Бањи, Школи за основно и средње образовање дјеце са посебним потребама, а посљедњих мјесеци и у играоници за дјецу.
“Радила је у играоници четири сата за 500 динара, само како би зарадила неку цркавицу за живот. Ја никаквих прихода немам, остала сам без посла у пропалом 'Каблару'. У кући живимо Анђела, мој брат Драган, моја непокретна мајка и ја. Несрећа увек удара на сиротињу”, додаје Вера гледајући фотографију своје кћерке.
“Лекари у Краљеву су учинили све да спасу моју Анђелу, хвала им на томе. У Крагујевцу су ми рекли да могу да дођем да је посетим, само још не знам како ћу да одем. Ма, само да ми она буде добро”, закључује Вера.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
