Мацут: Македонци и Срби 80 година граде заједништво

НОВИ САД - Предсједник Владе Републике Србије проф. др Ђуро Мацут присуствовао је обиљежавању 80 година од досељавања Македонаца у Војводину у Новом Саду и том приликом истакао да Срби и Македонци имају везе које превазилазе политичке и сусједске односе.

Оцијенио је да је осам деценија организованог живота македонске заједнице у Србији јубилеј на који обје државе могу да буду поносне.

Говорећи на обиљежавању јубилеја, Мацут је нагласио да су се током протеклих осам деценија мијењале државе, међународне околности и политички системи, али да су пријатељство и међусобно поштовање два народа остали непромијењени.

"Увјерен сам да се сваки Македонац у Србији осећа као код своје куће, јер то она и јесте - кућа свих нас, коју градимо заједно и која припада свима нама", поручио је премијер.

Он је подвукао да су односи Србије и Сјеверне Македоније много снажнији од политичких веза, јер су, како је рекао, засновани на породичним и пријатељским односима.

Више од политике: Породичне везе и солидарност

Мацут је подсјетио да су двије земље у више наврата показале међусобну солидарност, посебно током пандемије ковида-19, као и кроз иницијативе регионалног повезивања попут "Отвореног Балкана".

Према његовим ријечима, иако међу државама понекад постоје различити ставови о појединим питањима, заједнички интерес је да сарадња буде јача од дневне политике.

"Само ослањајући се једни на друге можемо да постигнемо много и да напредујемо заједно", рекао је Мацут.

Премијер је истакао да ће Влада Србије наставити да подржава очување идентитета, културе, традиције и језика македонске националне заједнице, наводећи да Национални савјет Македонаца ради у пуном капацитету и да постоји образовање на македонском језику.

Он је поручио да ће Влада Србије остати партнер македонској заједници у остваривању свих права која јој припадају, уз оцјену да двије земље и народа повезује дугогодишње пријатељство и заједничка будућност у Европи.

Мицкоски: Македонски Допринос Развоју Војводине и Србије

Предсједник Владе Сјеверне Македоније Христијан Мицкоски истакао је да се историја Македонаца у Војводини не може посматрати кроз бројке и статистику, већ кроз судбине људи који су након Другог свјетског рата дошли у Србију у потрази за бољим животом, градећи домове, породице, културне установе и привредне активности, а притом су сачували своју националну и културну посебност.

Мицкоски је нагласио да су Македонци током протеклих осам деценија дали значајан допринос развоју Војводине и Србије у областима пољопривреде, привреде, науке, културе, образовања и јавног живота, оцијенивши да је Војводина примјер простора у којем различитости представљају богатство, а не препреку заједничком животу.

Говорећи о значају очувања националног идентитета, Мицкоски је поручио да се језик, култура и традиција не чувају сами од себе, већ захваљујући генерацијама породица, наставника, културних радника и активиста који преносе насљеђе на млађе нараштаје.

Додао је да је за заједнице које живе ван матичне државе језик много више од средства комуникације, јер представља везу са поријеклом, сјећањима и идентитетом.

"Зато данас одајем признање свим македонским организацијама, културним друштвима, наставницима, интелектуалцима, активистима и породицама који већ осам деценија чувају македонску ријеч у Србији и Војводини", поручио је Мицкоски.

Гојковић: Војводина - Богатство различитости

Предсједница Покрајинске владе Маја Гојковић изјавила је да су припадници македонске националне заједнице током осам деценија живота у Војводини постали неодвојиви дио њеног друштвеног, културног и привредног развоја, истичући да су својим радом, знањем и посвећеношћу дали значајан допринос напретку покрајине.

Говорећи на обиљежавању 80 година од насељавања Македонаца у Војводину, Гојковић је навела да тај јубилеј представља прилику да се ода признање генерацијама људи које су послије тешких ратних година у Војводини изградиле нове домове и започеле нови живот, чувајући притом свој идентитет, језик, културу и традицију.

Она је оцијенила да је македонска национална заједница дала бројне истакнуте појединце који су оставили траг у умјетности, спорту и јавном животу Србије, нагласивши да њихово стваралаштво и данас повезује људе широм региона и подсјећа да праве вриједности превазилазе границе.

"Једна од највећих снага Војводине јесте способност да различитости не доживљава као препреку, већ као богатство и развојну шансу", поручила је Гојковић.

Људске везе - Темељ односа Србије и Сјеверне Македоније

Говорећи о односима Србије и Сјеверне Македоније, она је истакла да везе два народа нису само историјске и политичке, већ прије свега људске, дубоке и искрене, засноване на међусобном разумијевању, пријатељству и осјећају заједништва.

Додала је да је важно да се те везе додатно развијају кроз културу, образовање, привреду и сарадњу институција.

Гојковић је нагласила да Покрајинска влада остаје посвећена очувању и пуном поштовању права свих националних заједница, оцјенивши да су међусобно поштовање, равноправност и његовање различитости темељ стабилног и успјешног друштва.

"Нека овај јубилеј буде подсетник на све што смо заједно изградили, али и подстрек да у будућности наставимо да чувамо пријатељство, блискост и поверење наших народа", поручила је Гојковић.

Предсједница Националног савјета македонске националне мањине Зорица Митровић истакла је да македонска заједница у Србији ужива изузетну сарадњу са државним институцијама, оцјенивши да Република Србија континуирано показује поштовање према националним мањинама и ствара услове за очување и унапређење њихових права.

Како је навела, право на очување језика, идентитета и културног насљеђа представља темељ достојанства сваког народа, а Србија је примјер друштва које своју снагу гради управо на поштовању различитости.

Спомен-Обиљежје "Мајка Македонија"

Говорећи о значају очувања националног идентитета, Митровић је подсјетила да је Национални савјет покренуо иницијативу да Нови Сад добије спомен-обиљежје "Мајка Македонија", које би представљало симбол корјена, припадности и трајне везе македонског народа са матицом. Према њеним ријечима, будући споменик не би био само умјетничко дјело, већ и трајно свједочанство о присуству, доприносу и опстајању македонске заједнице на овим просторима, као и порука будућим генерацијама да удаљеност од домовине не значи и прекид везе са сопственим корјенима.

Она је додала да посебну тежину овој иницијативи даје подршка матичне државе, оцјенивши да је ријеч о важном кораку у очувању идентитета и културног насљеђа Македонаца који живе у Србији.

На свечаној академији уручене су плакете за посебан допринос у унапређењу права македонске националне мањине у Републици Србији предсједнику Владе Републике Србије проф. др Ђуру Мацуту, предсједници Покрајинске владе Маји Гојковић и предсједнику Владе Републике Сјеверне Македоније Христијану Мицкоском.

Премијери двије државе, прије свечане академије, одржали су састанак у Градској кући у Новом Саду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.