Љајић: Срби из Хага да робијају у Србији

Београд -- Србија ће поново покренути иницијативу пред Трибуналом и УН да њени држављани који су осуђени у Хагу издржавају казне у Србији, рекао је Расим Љајић.

"СБ УН мора да донесе формалну одлуку, али и Трибунал мора да пружи своје мишљење. Ово питање је у последњих неколико година константна тема свих наших разговора са представницима Хашког трибунала, и суда и тужилаштва", изјавио је потпредсједник Владе Србије и предсједник Националног савјета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић за Новости.

Наиме, генерални секретар УН донео је препоруку 1993. године, према којој осуђеници не треба да издржавају казне затвора у земљама бивше Југославије, зато што је рат трајао. То је донекле било и логично и у посљератном периоду, због још свјежих посљедица.

Међутим, Национални савјет за сарадњу са Хагом писао је неколико пута Бан Ки Муну и тражио да се и Србија упише на списак 17 земаља које су потписале споразум са Хашким трибуналом о издржавању казни. Доскора, када су неки од хашких бјегунаца били на слободи, одговор је био - прво морате да ухапсите Ратка Младића и Радована Караџића. Када је ово питање покренуто послије њиховог хапшења, стигао је нови одговор: осуђеници би у Србији били третирани као хероји и издржавали би казне у повлашћеним условима.

Тренутно, ријетко која од 13 европских земаља у којима хашки осуђеници издржавају казне, може да се похвали добрим затворским условима. Иако Трибунал, формално, када одлучује у коју ће земљу ког осуђеника послати, узима у обзир и близину те земље његовој породици, у пракси сутуација није баш таква. Бивши предсједник РСК Милан Мартић, осуђен на 35 година затвора због злочина у Хрватској, издржава казну у Естонији у којој Србија нема амбасаду, а до те земље не постоји директна линија авионом или аутобусом. Како кажу њему блиски пријатељи - даље није могло.

Он ћелију дијели са Драгомиром Милошевићем, који је у Хагу осуђен на 29 година затвора због гранатирања Сарајева. Може да се тушира само једном недјељно што му онемогућава да се бави спортом, а што му је у Схевенингену било дозвољено. Цигарету може да запали само једном дневно и то само оне које му дају стражари. Све вријеме је закључан у ћелији, из које може да изађе само кад иде у шетњу по сат времена дневно.

"Поред свега тога, Мартић мора месечно да плаћа око 500 евра за трошкове за хигијену и за телефонске разговоре који су десет пута скупљи са Србијом него са било којом другом земљом у Европи. Када породица оде да га обиђе, закључани су заједно са њим. О свему овоме сам обавестио Расима Љајића који је учинио шта је могао, али и бивше председнике Скупштине и Владе који ми нису ни одговорили", каже Мартићев адвокат Пеђа Милованчевић.

Најгоре од свих прошао је Радислав Крстић, који у Енглеској издржава тридесетпетогодишњу казну због злочина у Сребреници. Додуше, како кажу у његовој породици, Крстић је због опасности по његов живот, враћен из Енглеске у хашки притвор прије годину дана.

"Прошао је кроз пет затвора високе безбедности у Енглеској и у сваком му је живот био угрожен. Свакодневно су му претили. Тамо је провео седам година, а у шетњи није био све укупно више од 30 дана. За последње две године није ниједном изашао", кажу у Крстићевој породици.

Радослав Брђанин, осуђен на три деценије затвора због злочина у БиХ, Љубомир Боровчанин, који је добио 17 година у сребреничком процесу и Ранко Чешић који је осуђен на 18 година затвора због случаја "Брчко", издржавају казне у Данској. Они, међутим, немају проблеме као остали осуђеници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.