Линта: Једини осуђени за злочин у "Откосу" у Хрватској има статус хероја

БЕОГРАД - У акцији хрватске паравојске "Откос" прије 31 годину страдао је 41 цивил и протјерано око 4.000 Срба, а једини осуђени за злочине има статус хероја у Хрватској, рекао је данас предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

Линта је подсјетио да је за злочине у источној Билогори у акцији хрватске паравојске "Откос" одговарао једино Вељко Марић, који је, након што је осуђен пред судом у Србији, изручен у Хрватску.

Он је подсјетио да је суд у Србији Марића осудио на 12 година затвора због убиства једног српског цивила, а отворио истрагу за ликвидацију још двојице Срба и мучење једног српског цивила.

"Нажалост, Марић је у јуну 2105. године изручен Хрватској на издржавање казне, гдје има статус хероја због суђења у Србији, а Хрватска није наставила кривични поступак против њега за убиство још двојице Срба већ га је пустила на условну слободу", навео је Линта у саопштењу.

Он је подсјетио да подручје источне Билогоре, које се налази у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, обухвата већим дијелом општину Грубишно Поље, а да је кампања застрашивања и терора Срба на подручју Источне Билогоре започела је још у прољеће 1991. године и до 31. октобра 1991. убијено најмање 17 Срба.

Линта је навео да је прије и током злочиначке акције "Откос" страдао 41 цивил и 23 припадника Територијалне одбране Грубишно Поље, те да се још трага за посмртним остацима 15 лица.

Протјерано је око 4.000 Срба из 23 билогорска села и дио из још 15 насеља која су у великој већини била насељена Србима.

"Готово сви цивили су брутално ликвидирани хладним или ватреним оружјем након монструозног мучења, а један број је спаљен послије извршеног злочина. Међу страдалим војницима и цивилима, осим Срба, било је и Хрвата, Мађара и осталих поријеклом из мјешовитих бракова", рекао је Линта.

Он је навео да су послије завршетка "Откоса" преостали Срби убијени, а затим је почело планско пљачкање, паљење и минирање српских кућа и православних цркава у Растовцу и Доњој Рашеници, које су саграђене крајем 17. и почетком 18. вијека.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.