Лес: Трамп је за рјешавање питања Косова

ЛОНДОН - Водећи истраживач у Центру за геополитику Универзитета у Кембриџу Тимоти Лес очекује да ће администрација новоизабраног америчког предсједника Доналда Трампа заузети позитивнији став према Србији, уз уважавање њене потребе да ријеши питање Косова и Метохије.

Лес сматра да ће се нова америчка администрација више ангажовати у дијалогу Београда и Приштине, с обзиром на то да је прва Трампова администрација "потврдила вођство у дијалогу, након што је ЕУ доказала своју неспособност да посредује у проналажењу рјешења".

"Знамо да је предсједник Трамп заинтересован за рјешавање статуса Косова како би спријечио Кину и Русију да стекну утицај у Србији и како би дозволио америчким трупама на Косову да се врате кући да би забиљежио успјех у спољној политици", рекао је Лес за Тањуг.

Он је оцијенио да је у том погледу именовање Ричарда Гренела за изасланика америчког предсједника за специјалне мисије снажан сигнал да су Сједињене Државе спремне да поново преузму одговорност.

Лес не вјерује да ће након избора на Косову 9. фебруара доћи до напретка у дијалогу, јер анкете показују да би Покрет "Самоопредјељење" Аљбина Куртија могао опет да побиједи, што подразумијева наставак политике одбијања да се Србима на сјеверу да аутономија и настојања да се сјевер силом интегрише, а западне владе убиједе да прихвате Приштину у међународним институцијама.

Он сматра да Трампова администрација неће пасивно прихватити тај политички став, као и да ће питање размјене територија "поново да се врати на сто".

"Очекујем да Трампова администрација одустане од Охридског споразума који није њена креација и мртво слово на папиру. Умјесто тога, САД ће се фокусирати на централно питање шта је Влади Србије потребно од Косова. Тиме ће се идеја о подјели поново ставити на сто, уз питање статуса Срба на југу Косова и Албанаца у Прешевској долини", рекао је Лес.

Ако влада у Приштини одбије да сарађује, Лес сматра да ће је Трампова администрација казнити санкцијама, трговинским тарифама, повлачењем помоћи и улагања и приском, што би Србији омогућило да оствари своје право на сјеверу.

Он додаје да то не значи да ће Београд бити ослобођен притисака.

"Ако Влада у Београду одбије да сарађује у политичком процесу који на крају захтијева од Србије да се одрекне Косова, онда и она може да очекује казну од Трампове администрације. Међутим, ствари вјероватно неће доћи до ове тачке", рекао је Лес.

Говорећи о Трамповом односу према Европи, Лес истиче да ће највјероватније његови главни циљеви у Европи бити да Европљани преузму већу одговорност за сопствену безбједност, олакшају терет САД и да се дистанцирају од Кине.

"Такође, Трамп ће очекивати да Европљани плате реконструкцију Украјине када се борбе заврше и да обезбиједе њену безбједност постављањем трупа на терен. На билатералном нивоу, Трампова администрација ће вјероватно бити мање наклоњена либералним владама него Бајденова, а више конзервативним, под условом да не дјелују против интереса САД, тако што ће се превише приближити Кини", рекао је Лес.

Он је навео да ће бити много мање нагласка на ономе што дипломате називају "вриједностима", односно захтјевима од других земаља да имплементирају демократију, људска права и владавину права, а више на промовисању стратешких интереса Сједињених Држава у погледу безбједности и просперитета.

"Мислим да ће главна промјена у свијету 2025. бити окончање борби у Украјини, пошто САД напуштају политику промовисања свеобухватне побједе Кијева у корист договореног поравнања", рекао је Лес.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.