Леовац: Србија у Првом светском рату изгубила око 28 одсто становништва

БЕОГРАД - Професор историје на Филозофском факултету Данко Леовац изјавио је данас, поводом Дана примирја у Првом светском рату који се обележава 11. новембра, да је Србија претрпела велику штету у Првом свјетском рату изгубивши око 1.250.000 становника, што је чинило око 28 одсто предратног становништва Србије.

Он је за Тањуг истакао да су неки градови изгубили скоро половину становника, као што је Шабац који је током рата изгубио 42 одсто свог предратног становништва. Леовац је рекао да је велики ударац за тадашњу популацију било огромно страдање мушке популације између 18 и 50 година, гдје је Србија у Првом свјетском рату изгубила преко 50 одсто тадашњих мушкараца.

"Узорци рата су свакако бројни. Ми данас знамо да се рат припремао доста раније, још су и немачки кајзери и аустроугарски цар договорили месецима раније да треба да почне рат и да Аустроугарска малтене изабере само подесну прилику односно повод који ће да искористи за напад на Србију, што ће бити атентат на Франца Фердинанда", навео је он.

Леовац је рекао да су колонијалне амбиције два непријатељска блока, Централне силе и Антанте, биле велике, с обзиром да се ЊСемачка сматрала оштећеном у тадашњој колонијалној подели света и жељела је много више, а Аустроугарска као затворена монархија у централној Европи је тежила одређеним правцима свог ширења, које је видела на Балкану

Према његовим реијчима, од 1878. године, односно од окупације Босне и Херцеговине а потом анекције БиХ 1908. године, Србија као њен први сусед је била на удару још од раније, што ће испоставити као главни правац ширења Аустроугарске.

Објашњавајући како је дошло до примирја 11. новембра 1918. године, Леовац је истакао да је вагон маршала Фердинанда Фоша, у ком је потписано примирје, касније искоришћен од стране Немаца за потписивање капитулације Француске.

Како је навео, када је Адолф Хитлер у Другом светском рату окупирао Француску, он је инсистирао да се капиталуција Француске на истом месту у истом вагону где је Немачка капитулирала 1918. године, као вид освете Немачке за оно што су им Французи приредили 1918. године.

"Немачки делегати су пар дана раније 8. новембра стигли у шуму близу Париза, трајали су преговори, они су малтене морали да се усагласе са свим оним што су савезници нудили на столу. Јенаестог дана у 11. месецу у 11 сати је примирје требало да ступи на снагу, иако је званично потписано око пет сати ујутру", рекао је историчар.

Професор историје Пете београдске гимназије Марко Пиштало изјавио је данас, поводом Дана примирја у Првом светском рату који се обележава 11. новембра, да иако нигде у изворима не пише тачно који су били узроци и поводи рата, они се могу ишчитати из свега што историјски извори нуде, а то је да је слом Србије војним путем предлагано много пута раније.

Он је за Тањуг истакао да се одмах након атентата на аустроугарског надвојводу Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године, јавила иницијатива да се нападне Србија прије него што се уопште знало ко стоји иза атентата.

"Иако у изворима не пише тачно који су узроци и поводи, ми њих ишчитавамо из свега што нам историјски извори нуде и што видимо, а видимо једну неутаживу глад пре свега Немачке а потом и Аустроугарске за новим колонијама, новом прерасподелом колонија, и видимо једну чврсту одлучност да се што пре уђе у оно што ће историјографија касније назвати Првим светским ратом", објаснио је професор.

Иако математички језик и бројке донекле могу да сугеришу колико је велика цена коју Србија платила у Првом светском рату, Пиштало је рекао да губици Србије у овом рату не могу да се мере само у цифрама.

"Ту је пуно више од те цифре, ни све жртве нису исте. Милион војника или милион цивила, да ли су злочини чињени на територији те земље, да ли су људи погинули на ратишту, колико је погодило привреду то су све ствари које не могу да стану у број", навео је он.

Пиштало је рекао да је до примирја 11. новембра 1918. године и окончања Првог свјетског рата дошло зато што је Немачка исцрпела своје ратне ресурсе уласком САД у рат који је у доброј мери надоместио излазак Русије.

Како је навео, Немачка је пре досла америчких трупа на Западни фронт, очајнички покушала то да реши великим офанзивама, што није успело и тада се разбила војна снага Немачке, о чему говоре и само услови мира који су наметнути од стране победничке силе

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.