Фото: Квадрат у староградњи у Србији плаћен 7.500 евра
БЕОГРАД - Најскупљи квадрат стана у староградњи у првом полугодишту 2024. године плаћен је 7.500 евра, и то за стан на београдској општини Стари Град.
Највише просјечне цијене станова у староградњи управо су на подручју главног града, у општинама Стари град, Врачар, Савски венац и Нови Београд.
Најновија анализа Републичког геодетског завода (РГЗ) показује да је просјечна цијена староградње у Србији у првој половини 2024. износила 1.665 евра по квадрату стана, што је за 12 одсто више у односу на исти период претходне године, преноси б92.
Просјечна површина стана у староградњи је 52 метара квадратних, а према структури у промету највише учествују двособни/двоипособни станови са 38 одсто и једнособни/једноипособни са 30 одсто, а слиједе трособни/троипособни са 11 одсто и гарсоњере са седам одсто.
На питање како се у Србији процјењује вриједност некретнина у староградњи, лиценцирани процјенитељ некретнина Милић Ђоковић каже да се "то код нас углавном ради одокативном методом", обично на основу полуинформација о одређеним вриједностима.
"Нажалост, не користе се услуге проценитеља, а он је једини који може и зна како се процењују некретнине. Ми имамо 21 фактор који утиче на цену староградње – од старости објекта, изгледа фасаде, облика стана, очуваности, функционалности… Међутим, код нас се многе ствари раде неозбиљно па тако продавац, примера ради, чује по којој се цени продаје нека некретнина и то углавном буде најскупља вредност према којој мери цену своје некретнине", истиче Ђоковић.
Услуге процјенитеља коштају од 200 до 500 евра и саговорник тврди да је то смијешна сума када неко продаје или купује некретнину вриједну 250.000-300.000 евра.
Према његовим ријечима, у другим земљама не може да се крене у процес продаје без процјенитеља.
"Проценитељ је неопходан и купцу и продавцу, јер ако желим да продам неопходно је да знам колико то реално вреди. Ако хоћу да купим, требало би да знам колико заиста треба да платим", наводи Милић Ђоковић.
Он каже да се данас млади углавном одлучују за новоградњу, јер не желе да губе вријеме на реновирање станова у староградњи.
"Сада је проблем наћи мајстора за ситне поправке, од водоинсталатера до електричара или керамичара. Проблем је што сви иду на мегаломанске пројекте тако да је, посматрано са те стране, новоградња повољнија опција, нарочито ако узмемо у обзир да постоје и гаранције инвеститора до две године", додаје Ђоковић.
Када је ријеч о староградњи, Милић Ђоковић истиче да су најреалније цијене које су у складу са квалитетом, у градским насељима грађеним између шездесетих и осамдесетих година.
"Говоримо о квалитетној градњи, са провереном статиком, о некретнинама које су се градиле када се струка питала. Таквих некретнина има на Коњарнику, Бановом брду, то је градски део Звездаре, Учитељско насеље… Све остало је прецењено и заиста нема смисла плаћати 3.500 евра по квадрату за блокове на Новом Београду", закључује саговорник.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.