Куртијев Закон о странцима - покушај дехуманизације Срба и брисања њиховог идентитета

БЕОГРАД - Предсједница скупштинског Одбора за Косово и Метохију, Данијела Николић, упозорила је на опасне посљедице новог Закона о страним држављанима на простору АП КиМ, чија примјена почиње 15. марта. Према њеним ријечима, ово није само административна мјера, већ директан напад на опстанак српског народа.

Срби као „странци” у сопственој земљи

Николићева истиче да Аљбин Курти овим законом жели да повуче „црвену линију” суверенитета, док је стварни циљ Косово и Метохија без Срба.

• Губитак идентитета: Сви који живе на АП КиМ, а немају документа непризнатих институција, биће третирани као странци.
• Слобода кретања: Сваки долазак мораће се пријављивати полицији уз навођење разлога.
• Право на рад: За радни однос биће неопходне потврде искључиво из акредитованих косовских установа.

„Курти жели да избрише наше аутохтоно становништво и каже да смо ми дошљаци. Ово је покушај да се просвјета и здравство насилно увуку у косовски систем, мимо свих договора из Брисела“, навела је Николићева.

Удар на студенте и образовање

Закон представља директан атак на српски универзитет и дјецу која похађају школе на КиМ. Циљ је делегитимизација српских институција и њихово присилно гашење или превођење под окриље Приштине, игноришући обавезу формирања Заједнице српских општина (ЗСО).

Изостанак реакције међународне заједнице

На питање о реакцији Брисела, Николићева је изразила сумњу у снажнији прекор међународне заједнице, упркос кршењу свих демократских вриједности.

• Признање реалности: „Међународна заједница мора да призна да су Срби на КиМ на свом историјском и културном огњишту, а не странци.“
• Улога Србије: Канцеларија за КиМ и Српска листа улажу свакодневне напоре да зауставе овај процес и нађу рјешење које штити народ.

Изборне манипулације и криза власти

Коментаришући резултате децембарских избора, Николићева је нагласила да 57 освојених мандата Аљбина Куртија није одраз реалне подршке на терену, већ резултат гласова из иностранства и бројних манипулација.

Кључни политички изазови:

1. Избор предсједника: За избор предсједника институција у Приштини потребно је минимум 80 мандата, што Курти тренутно нема без подршке мањина.
2. Српска листа као брана: Николићева поручује да Српска листа неће подржати Куртијеве интересе и да остаје кључна препрека његовим плановима.
3. Могући нови избори: Ако се предсједник не изабере до 4. марта, АП КиМ би поново могао ући у циклус ванредних избора.

„Суштина свега је да међународна заједница јасно каже: жели ли Косово и Метохију без Срба, или жели Србе без икаквих права?“, закључила је Николићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.