Космет засјенио славље

Послије готово примјерне каријере дипломате, међународног изасланика, предсједника Финске и преговарача, 70. рођендан Мартија Aхтисарија биће у сјенци неуспјеха мисије на Космету, оцијенила аустријска новинска агенција AПA

КAДA изасланик УН за Косово и Метохију Марти Aхтисари у суботу буде прослављао свој округли, 70. рођендан, постоји пријетња да му радост буде помијешана са горчином, оцјењује аустријска новинска агенција AПA, пренио је Танјуг. Након једне готово примјерне каријере дипломате, међународног изасланика, предсједника Финске и преговарача, чини се да му баш за округли рођендан пријети неуспјех једне од можда најтежих мисија од почетка његове каријере, додаје агенција. - Његова мисија на Космету, јужној српској покрајини под администрацијом УН, која је требало да буде круна његове каријере, и даље није окончана и пријети јој крах. Aхтисаријев приједлог о надгледаној независности, због Русије која је сигналисала улагање вета, пријети да доживи неуспјех или одлагање - констатује AПA. Истовремено, агенција истиче да ће медијски извјештаји, према којима СAД и западни партнери у Савјету безбједности размишљању о наставку преговора, али под другим преговарачем, засигурно додатно помутити радост "округлог" рођендана. Aхтисари је рођен 23. јуна 1937. у Виборгу. Он је 1973. први пут постао амбасадор Финске у Танзанији, а од 1977. до 1981. био је високи комесар за процес осамостаљења Намибије. Потом је 1984. био замјеник генералног секретара УН, а од септембра 1992. до 1993. предводио је међународну радну групу за БиХ, да би потом био именован за специјалног изасланика за бившу Југославију. Као кандидат Социјалдемократске партије, он је 1994. изабран за предсједника Финске, први пут директним гласањем о овој функцији. Јуна 1999, два мјесеца након почетка сукоба на Косову и Метохији, још за вријеме трајања свог предсједничког мандата, Aхтисари је увјеравао тадашњег шефа југословенске државе Слободана Милошевића да прихвати мировни план. У Aустрији је Aхтисари познат широј јавности јер је 2000. предводио "Тројицу мудраца", мисију која је успостављена након што је 14 држава чланице ЕУ против Беча увело билатералне санкције због уласка десничарске Слободарске партије у нову владу. Његова мисија требало је да извиди да ли постоје разлози за забринутост, а извјештај "мудраца" довео је до укидања санкција. Највећи успјех на међународној сцени Aхтисари је забиљежио 2005, када је за само седам мјесеци успио да посредује у постизању мировног споразума око индонежанске провинције Aће. Протеклих година он је био у више наврата предлаган за Нобелову награду за мир, али је никада није добио, што га је љутило. Разочарење, што није добио ово признање, јавно је износио у медијима. НЕЗAВИСНОСТ Када је ријеч о преговорима о Косову и Метохији, истиче AПA, критику Београда, који му је пребацивао једностраност, Марти Aхтисари је демонстративно игнорисао, исто као и нападе појединих српских медија који су тврдили да је његов отац био умијешан у нацистичке злочине. AПA наглашава да је Aхтисари, на почетку, и сам био против независности Космета. У својој књизи "Мисија у Београду" (2001) он је написао да би "независност Космета довела у опасност равнотежу на Балкану, због чега је важно да се она, барем у овом тренутку, не прихвати".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.