Коментар Владе Србије на извјештај шефа УНМИК-а Јоахим

Рикеров и извјештај генералног секретара УН о мисији УНМИК-а биће основа за расправу на предстојећој сједници Савјета безбједности УН, заказан за 16. јануар

БЕОГРAД - Влада Србије оценила је да Мисија УН (УНМИК) на Косову и Метохији није испунила ниједан од осам међународних стандарда и да највећи број њих из области људских права, иако се реализују од 2003. године, није ни започео да се остварује. Та оцјена доминира у Коментару Владе Србије на извјештај шефа УНМИК-а Јоахима Рикера у коме он анализира напредак у примјени стандарда на Косову од 1. септембра до 30. новембра 2007. године, припремљеном за сједницу СБ УН, заказану за 16. јануар 2008. Рикеров и извјештај генералног секретара УН Бан Ки Муна о мисији УНМИК-а биће основа за расправу на предстојећој сједници СБ УН. Реагујући на тврдње из та два извјештаја у којима се истиче да се пренос надлежности са УНМИК-а на привремене косовске институције обавља у складу са Резолуцијом 1244, Влада Србије је указала на једнострано форсирање спровођења плана бившег посредника за Космет Мартија Aхтисарија, који препоручује надгледану независност за Космет. Владин Коментар, као одговор на Рикеров извјештај, написан је на 27 страна, а Секретаријату УН у Њујорку, заједно с коментаром на извјештај Бан Ки Муна, доставио је претпрошле седмице министар спољних послова Србије Вук Јеремић. У владином коментару на Рикеров извјештај, у који је Танјуг имао увид, чињенично се указује на све пропусте УНМИК-а и привремених косовских институција у спровођењу стандарда у областима функционисања демократских институција, владавине права, слободе кретања, одрживог повратка, привреде, имовинских права, српске културне баштине, дијалога и Косовског заштитног корпуса. У одговору на остваривање стандарда у области функционисања демократских институција на Космету указује се да су 2001. године УНМИК и СРЈ усвојили Споразум о сарадњи на Косову са заједничким задацима и циљевима ради остваривања Резолуције 1244 СБ УН. Тим документом је изражено обострано увјерење да се Резолуција 1244 може успјешно примијенити једино заједничким дјеловањем свих заинтересованих страна и потврђене обавезе везане за безбједност и људска права, заштиту права српске и других етнички дискриминисаних заједница и повратак расељених. Влада Србије оцијенила је да до пуне примјене тог документа никада није дошло, истичући да је УНМИК својим уредбама прекршио тај споразум, а који је правно и данас на снази. Кршењем Споразума, суверенитет Србије директно је повријеђен преношењем надлежности са УНМИК-а на институције привремене самоуправе на Космету и то без икаквог консултовања с надлежним органима Републике Србије, наводи се у Коментару на Рикеров извјештај. Насилно отимање У области владавине права Влада Србије је указала да се у присуству УНМИК-а на Космету, поред насилног отимања, српска имовина узурпира и судским путем. У општинама у којима недостаје катастарска документација - Пећ, Клина, Дечани, Исток, Aлбанци се уписују у катастар као власници непокретности чији су прави власници протјерани Срби. У Коментару који је сачинило Министарство за Косово и Метохију наглашава се чињеница да се слобода кретања, као основно људско право, ускраћује значајној популацији етнички дискриминисаних заједница на Космету из етничких разлога. Подсјећа се да осам година послије доласка УНМИК-а на Космет, према подацима УНХЦР-а, има 207 хиљада интерно расељених особа прогнаних у Србију и 18 хиљада прогнаних у Црну Гору. На Космету има око 22 хиљаде особа изгнаних из свог у неко друго мјесто боравка у покрајини. Различити подаци Послије осам година, према подацима УНХЦР-а, на Космет се вратило 16.452 људи, од којих Срба 7.231, Aшкалија и Египћана 4.415, Рома 2.038 и 1.425 Бошњака. Према подацима Министарства за Косово и Метохију, само три хиљаде повратника је заиста остало да живи на Космету. Број исељених са Космета је у константном порасту. Од 187.129 расељених 2000. године, тај број је повећан на 207 хиљада, што значи да се од доласка УНМИК-а са Космета иселило скоро 20 хиљада особа. Културна баштина У осврту на стандард заштите српске културне баштине на Космету, Влада Србије је истакла да је у покрајини од 1999. године уништено 156 цркава и манастира, од којих су 34 цркве и манастира страдали 17. и 18. марта 2004. Оцијењено је да је од доласка УНМИК администрације, стање у области рада, запошљавања и социјалних питања на Космету знатно погоршано. Од 509 друштвених, мјешовитих и јавних предузећа, престало је да ради 507. Без посла је остало 76.535 радника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.