Кобне 23 тоне срушиле надстрешницу у Новом Саду

​НОВИ САД - Двадесет стручњака Факултета техничких наука (ФТН) радило је на грађевинском вјештачења узрока пада надстрешнице Жељезничке станице у Новом Саду која се обрушила 1. новембра, а у овој трагедији је погинуло 15 особа.

Из вјештачења види се да су постојали одређени пропусти који су били занемарени, а у овом извјештају вјештаци указују на закључак да је до рушења конструкције дошло комбинацијом два главна чиниоца која су дјеловала на конструкцију на начин да су умањивала њену носивост.

Највећи утицај на обрушавање су имале затеге које су кородирале и које су биле преоптерећене.

"Затеге као кључни конструктивни елемент обезбјеђења носивости надстрешнице су у тренутку рушења биле у стању смањене носивости под дејством повећаног оптерећења. Стога је први, и најизраженији фактор по интензитету утицаја, корозија каблова за преднапрезање који су били једини носећи елемент затега", пише у појашњењу.

Додаје се да су око тих каблова уграђени бетон и арматурне шипке, по обиму пресјека затега, а око бетона се налазила челична цијев, при чему су једино каблови за преднапрезање служили за пренос силе кроз затеге.

"Овим затегама, надстрешница је у одређеним тачкама била везана за кров објекта, чиме се, према оригиналном пројекту обезбиједио повољнији утицај како на надстрешницу, тако и на кров", наводи се у појашњењу.

Повољни утицај се, како су навели, огледао у сљедећем: "Кров је прихватао велики дио тежине надстрешнице и цјелокупног снијега са надстрешнице, док је за кров, односно кровне носаче, ова тежина дјеловала повољно за његов главни распон, смањујући утицаје и напрезања у том дијелу кровног носача", пише у вјештачењу. 

У тренутку пада, како се додаје, накнадним испитивањима и анализом постигнутих резултата које су спровеле лабораторије ИМС а.д. Београд, утврђено је колики проценат ових каблова је био активан у вријеме непосредно пред пад надстрешнице. 

"Овај закључак је, између осталог, донесен и на основу анализе самог пресјека каблова, гдје се може сагледати ниво корозије попречног пресјека каблова", наводи се у вјештачењу. Испитивањима из изузетих узорака закључено је да је приближно 40 одсто свих каблова било потпуно неактивно у тренутку пада надстрешнице.

"Узрок оваквог стања је корозија која се јавила у кабловима на споју затеге и кровног носача (кровног набора, тзв. тестерастог крова). Овај недостатак је могао да буде утврђен путем прегледа конструкције током контролних прегледа прописаних у оквиру редовног одржавања објекта", објаснили су стручњаци.

Као други главни узрок стручњаци су навели повећано оптерећење затега у односу на оригинални пројекат из 1964. године, када је изграђена. Без обзира на то, вршени су бројни радови и на постојеће оптерећење додато је ново у виду тешких грађевинских материјала.

"До повећаног оптерећења затега у односу на оригинални пројекат је дошло у више наврата. Током изградње објекта 1964, умјесто слоја за пад, са горње стране надстрешнице је изведен слој од неармираног бетона. Уграђени слој неармираног бетона има за око 65 килограма по метру квадратном већу масу од масе пројектованог слоја за пад", наводи се у вјештачењу.

Додаје се да тај "дефект није имао пресудан утицај на носивост конструкције, али је имао негативан утицај са аспекта резерве носивости изведене конструкције". 

Приликом реконструкције објекта која је започета 2021. пројектом је било предвиђено уклањање "свих слојева до бетона" и извођење новог слоја за пад и хидроизолације. Увидом на лицу мјеста је утврђено да слој неармираног бетона није уклоњен, као ни керамика са доње стране надстрешнице", наводи се даље.

Стручњаци сматрају да је на овај начин оптерећење надстрешнице повећано за додатних 20 килограма по метру квадратном.

"Такође, реконструкцијом је предвиђена уградња стакала са металним оквирима којима се на надстрешницу додаје још 27 кг/м². Узимајући све наведено у обзир, конструкција надстрешнице је у тренутку непосредно пред лом била изложена оптерећењу које је веће од првобитно пројектованог за око 107 кг/м², односно за око 23,11 тона", описали су стручњаци, преноси Нова.

Такође, према њиховим наводима, додавањем стаклене површине на надстрешницу је повећана површина која може да буде покривена снијегом и/или на коју може да дјелује вјетар. Збирни ефекат ових околности је значајно повећавање оптерећења због којих је пројектант био у обавези да спроведе потребне контроле носивости.

Током увиђаја на лицу мјеста и на основу лабораторијских испитивања, вјештачењем је утврђено да су сви материјали који су коришћени током изградње објекта Жељезничке станице у Новом Саду били задовољавајућег квалитета и да се пад надстрешнице не може приписати незадовољавајућем квалитету уграђених материјала током изградње објекта 1964. године.

У обрушавању надстрешнице 1. новембра погинули су Немања Комар (17), Андела Руман (24), Ђорђе Фирић (53), Валентина Фирић (10), Сара Фирић (6), Милица Адамовић (16), Милева Карановић (76), Сања Арбутина Ћирић (35), Стефан Хрка (27), Милош Милосављевић (17), Ђуро Швоња (77), Вукашин Раковић (69), Васко Саздовски (45) и Горанка Раца (58). У болници је подлегла повредама и Ања Радоњић (24).

Више јавно тужилаштво у Новом Саду је донијело наредбу за спровођење истраге против 13 особа, међу којима су бивши министар грађевинарства Горан Весић, његова помоћница Анита Димоски, бивши директор "Инфраструктура железнице" Небојша Шурлан, бивша в.д. директорка Јелена Танасковић и други који су били укључени у реконструкцију. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.