Ко су људи са листе "Студенти побеђују"

БЕОГРАД - Студентска листа "Студенти побеђују", која је јуче побиједила на ванредним парламентарним изборима у Србији, настала је из студентског покрета покренутог након трагедије у Новом Саду. Пут до избора обиљежили су вишемјесечни протести, прикупљање десетина хиљада потписа, те подршка дијела опозиције.

Оно што је почело блокадама факултета и захтјевима за одговорност због погибије 16 људи, прерасло је у организовани политички наступ с 250 кандидата за Народну скупштину.

Захтјев за расписивање ванредних парламентарних избора студенти су истицали мјесецима, а истовремено су припремали властити наступ на изборима.

Формирање листе, како наводе, резултат је рада који је трајао дуже од годину дана.  На факултетима широм Србије формирани су тзв. пленуми који су одлучивали о активностима, да би након одлуке да се учествује на изборима почели избори за учеснике на изборној листи. Факултети су установили властити поредак по ком реду и колико дају приједлога, а приступило се и тзв. ветирању, гдје су пленуми одбијали приједлоге других, како би се постигао консензус о пуној подршци свим кандидатима. 

Иако су припреме трајале дуго, имена кандидата нису одмах представљена јавности.

Након расписивања избора услиједило је и формално оснивање групе грађана "Студентска листа – Студенти побеђују", с 14 потписника.

Прије званичне потврде кандидатуре студенти су организовали прикупљање потписа грађана широм Србије.

Студентска листа предата је Републичкој изборној комисији (РИК) 14. септембра, након организоване шетње од Ректората до сједишта Комисије.

Републичка изборна комисија прогласила је листу 15. септембра, једногласном одлуком свих 19 присутних чланова.

На листи се нашло 250 имена, а нека од најистакнутијих су: 

1. Илија Срдановић

Срдановић је кардиолог и универзитетски професор, рођен 1970. у Новом Саду. Запослен је од 1997. године као љекар специјалиста на Клиници за кардиологију у Сремској Каменици, гдје је у једном периоду обављао и функцију управника клинике.  На Катедри за ургентну медицину ангажован је у настави од 2018. године. Након доцентских и ванредних звања, 2025. године изабран је у звање редовног професора, где предаје предмете Прва помоћ и Ургентна медицина.

2. Катарина Станковић 

Специјалиста оториноларингологије која ради у Институту за мајку и дијете „Др Вукан Чупић” од 2005. године. Од 2014. године води Кабинет за ендоскопску и ласерску хирургију у оквиру Службе за оториноларингологију. Звање примаријуса стекла је 2017. године, а такође је и чланица управног одбора Европског удружења дјечје оториноларингологије

3. Жељко Хубач

Рођен у Тузли, одрастао у Зеници и Лесковцу.  Драмски писац, драматург, сценариста и новинар. Био је директор Драме у Народном позоришту, а  као сценариста је потписао бројне домаће ТВ серије, међу којима су Радио Милева, Војна академија, и адаптацију серије Камионџије д.о.о. Био је члан ЛДП, а противници су му спочитавали да је био дугогодишњи сарадник Соње Бисерко и Хелсиншког одбора, иако у његовој биографији не стоји да је имао званичну функцију у овој организацији. 

5. Катарина Шћепановић

Шћепановић (1977) је професорка енглеског језика и књижевности у Филолошкој гимназији у Београду, преводитељка и потпредседница Форума београдских гимназија. 

6. Адем Маврић

Адем Маврић (1997) је политиколог из Новог Пазара који је дипломирао међународне односе на Факултету политичких наука Универзитета Сакарја у Турској.

8. Тихомир Станић 

Станић  (1960) је позоришни, филмски и телевизијски глумац, продуцент и драмски умјетник који је остварио више од стотину улога у домаћим филмовима и серијама.

9. Татјана Пауновић 

Пауновић (1964) је редовна професорка на Департману за англистику Филозофског факултета Универзитета у Нишу, лингвиста и предсједник синдиката „Независност“ на овом факултету

18. Сара Валетник

Валентик (2000) је мастер политичких наука и пољопривредница из Бачког Петровца која се кроз грађански активизам бори за заштиту малих произвођача и реформу аграрне политике. Дипломирала је и магистрирала међународне односе на Универзитету Матеј Бел у Словачкој, а као чланица Скупштине Иницијативе за опстанак пољопривредника Србије активно је ангажована на унапређењу положаја жена на селу и разбијању монопола у пољопривреди.

Sırbistan seçimlerinde öğrencilerin milletvekili adayı, Yugoslav basketbolunun efsanesi, eski NBA oyuncusu ve EuroLeague Başkanı Dejan Bodiroga: “Sırbistan özgürlüğü için mücadele ediyor. Hedefimiz, halkın elinden alınan devleti yeniden halka vermek.” https://t.co/87ECu6Qhu3

— serbestiyet (@serbestiyetweb) October 25, 2026

24. Дејан Бодирога

Бодирога (1973) је некадашњи кошаркаш, један од најуспјешнијих европских играча у историји и актуелни предсједник Евролиге.

27. Дејан Шошкић 

Шошкић (1967.) је економиста, редовни професор на Економском факултету Универзитета у Београду и некадашњи гувернер Народне банке Србије

48. Феђа Димовић 

Димовић (1977) је београдски адвокат и један од оснивача те чланова хип-хоп групе Београдски синдикат, који је својим наступима подржао скупове грађана.

Profesor Saobraćajnog fakulteta i kandidat na listi Aleksandar Čupić zapevao je pesmu "Ajmo grade svi uz naše mlade". https://t.co/ypiLUAMnDF

— N1 Beograd (@n1srbija) October 22, 2026

51. Александар Чупић

Чупић је професор на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду, препознатљив по дугој бради, који је на једном од предизборних скупова отпјевао обраду пјесме „Хајде Јано“ у знак подршке студентима. Предаје на Катедри за друмски и градски транспорт и логистику Саобраћајног факултета, гдје се у свом научно-истраживачком раду примарно бави моделовањем саобраћајних токова и организацијом јавног превоза.

55. Марија Маруна 

Маруна  (1970) је редовна професорка на Департману за урбанизам Архитектонског факултета Универзитета у Београду и водећи стручњак у области урбаног планирања и управљања.

76. Јово Бакић

Бакић (23. март 1970) је социолог и ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду чији је научно-истраживачки рад примарно фокусиран на политичку социологију, теорије нације и национализма, као и проучавање десног екстремизма. Велику популарност стекао је ранијим изјавама у медијима како напредњаци након смјене заслужују да "буду јахани" и "јурићемо их по улицама", као и покличем током протеста како је у току "динстање власти". 
 

91. Радомир Саичић

Хемичар, редовни професор на Хемијском факултету Универзитета у Београду и академик Српске академије наука и уметности. Рођен је 1961. године у Београду, где је завршио основне, магистарске и докторске студије хемијских наука, док је постдокторско усавршавање завршио у Француској на Националном центру за научна истраживања. Шеф Катедре за органску хемију на Хемијском факултету. 

178. Михаил Дудаш

Дудаш је бивши атлетски репрезентативац, десетобојац и седмобојац. Рођен је 1989. године у Новом Саду. Оженио је глумицу Анђелу Јовановић, чији отац Драган је због свог пјевања постао једна од икона протеста организованих због трагедије у којој је страдало 16 људи

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.