Кертес осуђен за шверц цигарета

Београд - Специјални суд осудио је на три године затвора некадашњег директора Савезне управе царина Михаља Кертеса због учешћа у шверцу цигарета.

Због застарелости суд је одбио оптужбу против Синише Стојичића који се терети као један од организатора кријумчарења цигарета. Осим Кертеса, осуђен је и његов бивши савјетник Петар Миленковић на двије године и осам мјесеци затвора.

На по двије године затвора осуђени су бивши припадник екипе ванредних мјера контроле Царине Небојша Николић и Здравко Христов.

Поред оптужбе против Стојичића, суд је због застарелости кривичног гоњења одбио оптужбу и против бившег начелника СУП-а Зајечар Ненада Живадиновића и власника сокобањске фирме "Декс" Дејана Миленовића.

Стојичић је брат покојног генерала српске полиције и начелника јавне безбједности Радована Стојичића Баџе, који се у оптужници помиње као један од организатора групе, јер је злоупотребом службеног положаја спречавао да буде откривен шверц дувана, али против њега поступак није вођен, јер је убијен 1997. године.

И на ову пресуду оптужени и тужилаштво имају право да се жале Апелационом суду у Београду, који је зимус укинуо прву пресуду којом је Стојичић био осуђен на пет година затвора.

Радован Стојичић Баџа је убијен 11. априла 1997. године у ресторану "Мама миа" у Београду, више година прије покретања истраге у том случају, а то убиство до данас није расвјетљено.

Оптужени се терете да су учествовали у шверцу дувана од 1996. до 1998. године и прибавили противправну имовинску корист од 9,9 милиона динара.

Оптужница терети браћу Стојичић да су организовали криминалну групу која је од 1996. до 1998. године преко Синишиног предузећа "Р 5 компани" увозила цигарете уз помоћ запослених у Царини, који су им омогућавали да робу увезу без царинског евидентирања.

Помоћ је пристизала и од полицијских челника, које је, како се наводи у оптужници, организовао Радован Стојичић, тадашњи генерал српске полиције и начелник јавне безбједности, а њихов задатак је био да спречавају било какву контролу пословања предузећа његовог брата.

Цигарете су, према оптужници, лажно декларисане као тоалет-папир, како би биле унијете у земљу.

Кријумчарење се, према ономе што је познато, одвијало преко граничног прелаза Вршка чука, а цигарете су завршавале у приватним магацинима Стојичићеве фирме. Одатле су растуране по градовима Србије, углавном за уличну продају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.