Фото: Агенције
| Илустрација
ПИШТИНА - Колико је српских породица остало без имовине, колико је парцела незаконито прешло у руке других лица и колика је финансијска корист оних који су у тим пословима учествовали, тешко је утврдити.
Случајеви који су посљедњих мјесеци испливали у јавност указују да није ријеч о појединачним преварама, већ о добро разрађеним шемама у којима су мета најчешће били расељени Срби који годинама не живе на Косову и Метохији.
У Сјеверној Митровици недавно су ухапшене три особе због сумње да су користиле фалсификовану документацију како би код нотара добиле овлашћења за продају више парцела без знања њихових стварних власника.
Према наводима полиције, осумњичени се терете за фалсификовање исправа и крађу идентитета, односно коришћење туђих личних података.
Иако у саопштењу није наведена националност ухапшених, у већини до сада откривених случајева на Косову и Метохији жртве су били Срби, док су међу осумњиченима најчешће били Албанци.
Један од најсвјежијих примјера је случај породице Митић из Чаглавице код Приштине. Они су почетком године провјером у катастру сазнали да више нису власници своје њиве површине готово један хектар на подручју Ветерника. Њихова земља, како тврде, прешла је на друго лице без њиховог знања.
- Земљу нисмо продали. Она је власништво мог оца и његове браће и сестара. Продата је уз помоћ фалсификованих личних карата и овлашћења која су наводно издата код нотара у Црној Гори - рекао је Дејан Митић.
Он је навео да је од нотара у Црној Гори сазнао да постоји око 50 сличних овлашћења направљених за Косово, што, како сматрају оштећени, указује да тај случај није усамљен.
Да се ради о пословима вриједним огромне суме новца, показују и други случајеви. На подручју Призрена недавно су ухапшене двије особе због сумње да су фалсификовањем докумената незаконито пренијеле власништво над 18 парцела површине око 3,6 хектара, чија је вриједност процијењена на око милион евра. Према истрази, осумњичени су користили документа преминуле особе, а другу особу лажно представили као власника земљишта.
Неколико седмица раније ухапшене су још четири особе које се сумњиче да су помоћу лажних српских докумената продале туђу имовину површине 36,28 ари и за то добиле више од 1,5 милиона евра. Према наводима полиције, они су фалсификованом документацијом обманули купца, представљајући се као стварни власници.
Посебан проблем представља чињеница да велики број расељених Срба годинама не провјерава стање своје имовине у катастру. Многи од њих живе у централној Србији или другим крајевима и немају могућност или страхују да оду на Косово и Метохију.
Као примјер наводи се случај Душка Арсића из Матичана код Приштине, који је ухапшен док је покушавао да ријеши проблеме у вези са својом земљом. Арсић је тврдио да је против њега покренут поступак за наводни ратни злочин након што је покушао да врати имовину која му је, како наводи, одузета.
Сличне тврдње износили су и други Срби који су покушавали да поврате своја имања. Милисав Живаљевић из Пећи, који данас живи у Краљеву, рекао је да лица која користе његово имање немају документацију о куповини.
Према ријечима адвоката који су радили на овим предметима, честа је пракса да неко годинама користи српску имовину, а када се власник побуни и затражи поврат земље, против њега се подносе пријаве.
Адвокат Дејан Васић из Сјеверне Митровице навео је да је имао велики број предмета у којима су Срби покушавали да докажу власништво над својом имовином.
Он је указао и на проблем да лица која покушавају да заштите своју имовину понекад завршавају као осумњичени у другим поступцима.
Сви ови случајеви указују да је питање српске имовине на КиМ и даље једно од најосјетљивијих за расељене породице, које годинама покушавају да докажу да су њихове њиве, куће и имања и даље њихове.
Због фалсификовања докумената који су коришћени за промјене власништва над имовином Срба на КиМ, истраге су вођене и у Србији. Тужилаштво за организовани криминал у Београду раније је саопштило да је ухапшено 17 особа осумњичених за израду лажних личних карата, уговора о поклону и пуномоћја за продају катастарских парцела. Према тим наводима, израђено је око 400 лажних исправа, а осумњичени су прибавили противправну корист од око 100.000 евра.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.