Качавендин досије: Радио за ДБ под именом „Пабло”, повезан са убиством и силовањем

Београд - Владика Василије Качавенда радио је као “поуздан сарадник” Државне безбједности Србије под именом “Пабло”, преноси “Блиц”.

Домаће и стране обавјештајне службе означиле су га као “главног носиоца хомосексуалних активности унутар СПЦ”.

Сумњичи се за помоћ ратним злочинцима, а постоје информације које га терете и за убиство.

Све ово налази се у тајном досијеу који су о владици Качавенди годинама водиле српске безбједносне службе.

Према овим подацима, владика Качавенда је више од 50 година био сарадник домаћих и иностраних обавјештајних служби које су га врбовале компромитујућим фотографијама и материјалима о његовим хомосексуалним иступима.

У тајном досијеу наводи се да је Качавенда 60-их година прошлог вијека био “заврбован” од тадашње југословенске службе безбједности, док је од 70-их под оперативних дјеловањем ДБ БиХ “због дјеловања са клеронационалистичких позиција”.

Током рата у БиХ су се, због политичког дјеловања, за њега заинтересовале поједине безбједносне структуре у БиХ, али и дио међународних полицијских и мултинационалних снага, посебно америчких, стационираних у Тузли.

- Према подацима из 2010, владика Качавенда је у Одељењу ратних злочина у Центру ОСА у Брчком третиран оперативно као помагач оптуженима за ратне злочине, констатоване су његове блиске везе с политичарима у БиХ, а регистровано је да остварује контакте са Небојшом Лазићем Зенгом, припадником МУП РС - стоји у том досијеу.

Наводи се и да је он био дио мреже помагача ратних злочинаца.

Због сумње да је скривао Радована Караџића, Епархија и Владичански двор у Бијељини више пута су били претресани.

У том досијеу се уз владику Качавенду као “носиоца хомосекслуаних активности унутар СПЦ” помињу још и владика милешевски Филерет и владика Пахомије, коме се већ судило за сексуално злостављање дјечака у Врању.

Објашњава се да је “све израженијем испољавању хомосексуалних склоности владика СПЦ допринио све толерантнији став Грчке православне цркве по овом питању”.

- Владика Качавенда је 1993. био у хомосексуалној вези с извесним Б. К. из САД. Група верника која је чула за то тражила је да се региструје невладино удружење које би се бавило провером моралне чистоте владика и свештеника, односно “утврђивањем” оних који су хомосексуалци - пише у овом досијеу.

Бивши ђакон Бојан Јовановић, о чему је “Блиц” већ писао, послије оптужби за секслуално узнемиравање, поднио је кривичну пријаву тужилаштву у Бијељини у којој Качавенду оптужује за учешће у убиству богослова Милића Блажановића с којим је владика наводно одржавао сексуалну везу, а који се под неразјашњеним околностима убио у манастиру Папраћа у БиХ.

И крајем 2012. тужилац Кантоналног тужилаштва у Тузли Раде Марковић најавио је покретање поступка против Василија Качавенде због убиства његове супруге 1994.

- Када је сазнао да је Качавенда сексуално злостављао његову жену, оштро је реаговао, због чега га је владика зворничко-тузлански рашчинио, а затим и наложио да се Марковићи иселе из парохијског дома. Владика је уз помоћ специјалне јединице МУП РС из Бијељине покушао да их исели, а током ове акције специјалци су пуцали на парохијски дом и убили Марковићеву супругу - пише у досијеу.

Спријечен је у покушају да из РС изнесе изузетно вриједне “Тешањске иконе”.

Пријетио оснивањем босанске православне цркве
Крајем 2008. године епископ Василије је у јавности важио за жестоког противника тада најозбиљнијег кандидата за мјесто патријарха Амфилохија Радовића, а група епископа окупљених око њега подржавала је за ту позицију владику рашко-призренског Артемија и нишког Иринеја.

Послије одлуке Светог архијерејског сабора да Амфилохије преузме дио патријарховог посла и да му се прошире овлашћења, Качавенда је запријетио оснивањем босанске православне цркве.

Детаљи из досијеа

1975. година: Изабран за епископа тузланског иако се његовом избору противио патријарх Павле, који је тада био епсикоп рашко-призренски.

У то вријеме епископ Павле је говорио да је Василије познат “по љубавним аферама с монахињама и попадијама”, али истражна комисија СПЦ који је водио митрополит Амфилохије није пронашла доказе за ове оптужбе;

1990. године: Уз подршку патријарха Германа, Качавенда се кандидовао за патријарха, а прије тога се озбиљно интересовао да ли је потребно ангажовање “тајних канала” за избор.

Рат у БиХ: На почетку сукоба у БиХ Качавенда је побјегао из Тузле у Бјељину гдје измјешта епархију. СПЦ послије рата доноси одлуку да се епископи врате у своја сједишта, али епископ Василије то једини није учинио. Означен је и као предводник “тврде струје” у СПЦ и вођа “босанског лобија”.

О политичарима: “Вук Драшковић је издајник којег треба убити”, написао је Качавенда 1994. године.

Случај Качавенда и на Црквеном суду СПЦ

Владика захумско-херцеговачки Григорије најавио је да ће Црквени суд СПЦ расправљати Качавендиној умјешаности у педофилију. Најтежа казна коју Црквени суд може да изрекне је рашчињење и искључење из Цркве, као што је у септембру 2011. учињено са владиком Артемијем.

- Црквени суд прво изриче епитемију, постове и молитве који подразумевају јавно покајање. Уколико то не да неки резултат, онда следи смењивање владике, односно његово пензионисање што је са Качавендом већ урађено. Следећа мера цркве је разрешење владичанског достојанства, ношења палице и панагија, односно иконе које владике носе на грудима, а потом рашчињење - објашњава за “Блиц” вјерски аналитичар Мирко Ђорђевић.

Он је изразио бојазан да усљед притисака Црква опет и овај случај не гурне под тепих.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.