Јовица Станишић до 30. априла на привременој слободи
БЕОГРАД - Међународни механизам за кривичне судове у Хагу одлучио је да бивши начелник Службе државне безбједности Србије Јовица Станишић /69/, који пати од хроничне болести органа за варење /паучитис/ и депресије, остане на привременој слободи у Србији до 30. априла 2020. године.
Станишић је на привремену слободу пуштен због болести у љето 2017. године, одмах пошто је почело поновљено суђење по оптужници за злочине у Хрватској и БиХ од 1991. до 1995. године.
У одлуци, објављеној на сајту судског механизма, правног насљедника Хашког трибунала, расправно вијеће саопштило је да је, према ранијим налазима љекара, Станишић “привремено неспособан да путује”.
Судско вијеће је, међутим, назначило и да би се, “како произлази из нових извјештаја љекара, у догледно вријеме могло очекивати да Станишић буде у стању да путује, уколико буде имао адекватне услове”, пренијели су београдски медији.
До краја поновљеног суђења Станишићу и другооптуженом Франку Симатовићу Френкију остаје да се саслушају само свједоци Симатовићеве одбране.
Бивши начелник СДБ Србије Станишић /69/ и оперативац те службе Симатовић /69/ оптужени су за прогон, убиства, депортације и присилно премјештање Хрвата и Муслимана у Хрватској и БиХ у периоду од 1991. до 1995. године.
Станишића и Симатовића ухапсиле су и у Хаг изручиле власти Србије у прољеће 2003. године.
Првостепено вијеће Хашког трибунала ослободило је 29. маја 2013. године Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице, али је Апелационо вијеће 2015. године поништило ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.
Поновљено суђење Станишићу и Симатовићу, које је почело 13. јуна 2017. године, посљедњи је хашки процес у којем се утврђује да ли су за злочине у Хрватској и БиХ одговорни званичници Србије.
Пред Хашким трибуналом ниједан државни званичник Србије није био осуђен за те злочине.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
