Јеремић: Очекујем притиске, али не одустајем о расправи о Хашком трибуналу

Београд - Предсједник Генералне скупштине УН Вук Јеремић рекао је да очекује да ће бити притисака да одустане од одржавања јавне расправе у Генералној скупштини о ефектима и посљедицама рада Хашког трибунала и других сличних судова, али да се он неће повући.

"Мени није први пут да се суочавам са таквим притисцима. Ово је питање морала, ово је питање историје и правде и неће бити повлачења", рекао је Јеремић, напомињући да је расправу заказао за април идуће године.

Он је за РТС изјавио да је на саму ослобађајућу хашку пресуду за хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача било много реаговања и да је та одлука хашког Жалбеног вијећа у многим дијеловима свијета изазвала огорчење.

Осврћући се на већинску одлуку тројице судија у том жалбеном вијећу да се ослободе хрватски генерали, Јеремић је рекао да се појавила ситуација да три човјека доносе одлуку о историјском суду о протјеривању четврт милиона људи из њихових домова.

"Ја дозвољавам да они могу имати вредносни систем у коме је етничко чишћење легитимно и легално, али не верујем да такво мишљење дели већина света. А да ли је то тако видећемо у јавној расправи", нагласио је Јеремић.

Наводећи да јавна расправа у Генералној скупштини УН представља најснажнији механизам расправе у оквиру УН, Јеремић је рекао да након његове одлуке да искористи овлаштења предсједника Генералне скупштине и сазове јавну расправу, у УН има много више пажње о овој теми него до сада.

"Ако ствар оставимо оваквом каква јесте, не само да смо се де факто сагласили са оценом Жалбеног већа, него се практично из УН упућује погрешан сигнал да војном бруталном акцијом можете протерати људе из својих домова и за то не само да не будете кажњени, него да будете награђени", оцијенио је Јеремић.

Када је ријеч о практичним посљедицама овакве јавне расправе, Јеремић је нагласио да ће све што буде изречено на том скупу остати забиљежено у аналима УН, док ће о доношењу могућих докумената сарађивати са чланицама УН, да би на што формалнији, прецизнији и свеобухватнији начин истина о раду Хашког трибунала, као и посљедицама његовог рада постала доступна међународној јавности.

"Помирење међу народима једна је од најважнијих фунцкија УН, то је, претпостављам, била замишљења сврха и приликом оснивања кривичног трибунала. Сматрам да та сврха није испуњена. Тако нешто не може бити грађено на бази негације и величање злодела", рекао је Јеремић.

Јеремић је рекао да ће јавна расправа бити отворена за све државе чланице УН, али да ће позвати и ширу међународну јавност, тако да се може очекивати учешће и грађанских удружења и истакнутих академика и других.

Апелационо вијеће Хашког трибунала у петак, 16. новембра, ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача командне одговорности за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995. године и поништило првостепену пресуду којом је Готовина био осуђен на 24, а Маркач на 18 година затвора.

У агресији хрватских оружаних снага на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, која је названа "Олуја", са вјековних огњишта протјерано је око 230.000 крајишких Срба. Према евиденцији "Веритаса", у војној акцији и послије ње, погинуло је и нестало 1.922 Срба, од којих су 1.192 били цивили, а око половине је било старије од 60 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.