Извјештај за ЕП: Србија блокирана изнутра

Сербијан тајмс
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Aгенције

БРИСЕЛ - Пад надстрешнице у Новом Саду постао је трагични симбол системске корупције, непотизма и неадекватних контролних механизама који би морали да штите грађане, а то не чине, рекао је извјестилац за Србију Тонино Пицула у свом првом извјештају о Србији у Европском парламенту.

Медији углавном нису слободни ни доступни свима, РЕМ не функционише, правосуђе селективно дијели правду, а оне који указују на проблеме излаже јавним нападима, описао је он политичку ситуацију у Србији.

Пицула је рекао да је свој извјештај писао у условима који су подразумијевали недипломатске праксе, неутемељене оптужбе, манипулације и личне нападе.

„Упркос томе, овом послу сам приступио професионално, с најбољим намјерама, чврсто вјерујући у отвореност заједничког европског пројекта, трансформишући потенцијал придруживања Европској унији, те користи које доноси грађанима земаља чланица, али и држава кандидаткиња“, рекао је он.

Тонино Пикула је изнио своју анализу актуелне политичке реалности у Србији.

„А та политичка реалност је изузетно сложена већ дуже вријеме, поготово у посљедњих шест мјесеци. Пад надстрешнице у Новом Саду, када су животе изгубила 16 грађана, постао је трагични симбол системске корупције, непотизма и неадекватних контролних механизама који би морали штитити грађане. Данас расправљамо о ситуацији у држави у којој изборно законодавство има озбиљне недостатке. Медији углавном нису слободни ни доступни свима, у којој регулаторно тијело за медије не функционише, правосуђе селективно дијели правду, а оне који указују на проблеме излаже јавним нападима“, рекао је Пицула.

Једнако тако, лични подаци оних који протестују се објављују јавно.

„Против њих се користе неидентификована илегална средства, што онда истражују руске службе. Грађани Европске уније се приводе и протјерују из земље због статуса на друштвеним мрежама, а земље чланице Европске уније и њихове представнике оптужује се да стоје иза такозване обојене револуције“, рекао је.

Осим тога, Србија упорно одбија усклађивање с геополитичким опредјељењем Европске уније и увођење санкција Русији, додао је.

„Упркос одређеном напретку, прије свега у подручју кластера конкурентности и инклузивног раста, Србија се још увијек суочава с великим препрекама које мора да савлада. Побољшање унутрашњег политичког дијалога, владавина права и борба против корупције, постизање свеобухватног споразума о нормализацији с Косовом, те потпуно усклађивање с спољном политиком Европске уније. Недостаје осигурање независности кључних институција, укључујући РЕМ, те потпуно спровођење свих препорука ОЕБС-а и Вијећа Европе о изборној реформи, у транспарентном и инклузивном процесу. Свакако, прије нових избора, што би било од кључне важности, све то наглашава и Комисија у свом реформском плану“, рекао је он.

Економски подаци, ако и побољшани, не могу бити једино мјерило успјеха, јер ни Европска унија није само заједничко тржиште, рекао је Пикула.

„У посљедњој деценији ЕУ је у Србији уложила милијарде евра, али и јавна перцепција, па и комуникација лидера Србије, углавном, то не одражава. Често се економски раст темељи и на нетранспарентним уговорима, који се изузимају из примјене закона о јавној набавци. Такви уговори, осим економског, имају и директан политички утицај“, додао је.

За овакву ситуацију и Европска унија мора преузети и свој, свакако мањи дио одговорности, рекао је Пицула.

„Од политичких порука сврха о напретку владавине права, билатералних трговинских споразума највећих чланица, до веома ниских стопа улагања европског новца тамо гдје доноси највећу трансформацијску корист, јачање правосуђа и борбу против корупције“, оцјенио је он шта ЕУ треба да уради.

Обратио се Марти Кос и рекао да је послала неке важне поруке у Србији.

„У исто вријеме, заиста неувјерљиво звуче изјаве лидера Србије о формалној посвећености европским интеграцијама, док ове недјеље планира пут у Москву и нове енергетске споразуме с Русијом, а на видику нема потребних реформи кључних за успјешан европски пут. На крају крајева, приступање Унији прије свега је одговорност земље чланице, а не алиби којим се избјегава властита одговорност за проблеме у држави“, рекао је Пицула.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.